Pseći njuh u dijagnostici raka pluća

Grupa austrijskih stručnjaka tvrdi da specijalno trenirani psi mogu da „nanjuše“ rak pluća. Iako je ovo potvrđeno kroz različite primere, nemački naučnici su skeptični i nude rešenje u vidu laboratorijske analize daha pacijenata.

Psi koji su prošli vrlo specifičnu obuku mogu sa velikom sigurnošću da „nanjuše“ obolele od raka pluća po njihovom zadahu.

Verner Glajhvajt je ranije vodio policijske pse, a danas radi kao predsednik austrijskog Udruženja pasa za detekciju, istraživanja i korišćenje. Neke od životinja pod njegovim nadzorom trenirane su upravo za prepoznavanje raka pluća po raznim mirisima u dahu čoveka.

Pacijent najpre mora da naduva balon, a potom vazduh iz balona pusti kroz cevčicu. Poenta je u tome, što će cevčica zabeležeti tragove svih supstanci koje se zateknu u vazduhu koji je dospeo iz pluća pacijenta. Cevčica se zatim zatvori i pošalje poštom. Rezultati testa mogu se očekivati nakon šest sedmica.

Udruženje je pregledalo uzorke nekoliko stotina osoba.
„Jedan od pacijenata imao je tumor veličine četiri milimetara na plućima, a na rendgenskom snimku se nije mogao videti“, rekao je Glajhvajt istakavši da su lekari tek kasnije, zahvaljujući računarskoj tomografiji, uspeli su da ga uoče.

Pacijent se na drugi, dopunski pregled odlučio samo zbog činjenice da su psi nanjušili tumor.
Uprkos ovim uspesima i drugim sličnim potvrdama da psi mogu otkriti prisustvo kanceroznih ćelija, nemački naučnici su skeptični.

Hajdelberški lekar Feliks Hert specijalista za pluća na „Toraks klinici“ (Thoraxklinik) Univerziteta u Hejdelbergu koja je specijalizovana za istraživanje i analizu gasova, koje ljudi izdišu je skeptičan.

Dr Hert naročito sumnja u kvalitetno transportovanje uzorka u cevčici sve do Austrije.
Ipak, analizu daha ne odbacuje kao valjanu metodu i ističe da se radije oslanja u tehničke uređaje.
Uređaji koje dr Hert koristi takođe treba da omoguće prepoznavanje raka na osnovu daha.

Sam Hert osmislio ih je kao sprave veličine mobilnog telefona, koje funkcionišu po principu testova alkohola u saobraćaju.

„Još uvek je nejasno šta psi zapravo nanjuše u dahu. Supstance koje treba analizirati iz zadaha nažalost, vrlo su isparljive“, istakao je dr Hert.

Baš zbog toga u istraživanjima koje sprovodi frižideri igraju bitnu ulogu: pacijent duva u napravu, koja vazduh ledi na minus 100 stepeni Celzijusa.

Gas postaje tečnost što isparljive supstance čini mnogo postojanijim, a analizu i čuvanje olakšava.
Uprkos tome, pregledi su teški i kompleksni, pa se još mnogi aspekti moraju dobro razmotriti.
Jedna od glavnih nedoumica je da li će određene namirnice jakog mirisa koje jedemo uticati na rezultate.

Za sada svaka laboratorija ima sopstvena pravila. U Hejdelbergu su „pod zabranom“, na primer, crveno meso, alkohol i beli luk.

Vizija Feliksa Herta je rutinsko duvanje u aparate. To bi, prema njegovom mišljenju, bilo jeftino, dostupno i bezopasno.

Nauka nažalost još nije daleko odmakla u razvoju „elektronskih noseva“. Dr Hert procenjuje da bi moglo potrajati još pet godina pre nego što dođe do široke upotrebe takve tehnologije.

Izvor: RTS