Ni zdrave osobe nisu imune na nagle skokove temperature

Ovih dana najviše treba da se paze osobe koje pate od loše cirkulacije i kardiovaskularnih bolesti jer se one najteže adaptiraju na promene.

Ozbiljan minus od pre nekoliko dana naglo je zamenjen prolećnim temperaturama.

Česte temperaturne promene utiču ne samo na bolesne, već i zdrave osobe zbog čega se sve češće priča o uticaju vremena na zdravlje ljudi.

Prema rečima portparola Hitne pomoći dr Nade Macure, tokom poslednja dva dana povećan je broj intervencija, jer je preokret temperature iz minusa u plus uzrokovao tegobe kod većine pacijenata koji imaju problem sa moždanom cirkulacijom, kod oni koji imaju visok krvni pritisak (hipertenziju) i kod meteoropata.

„Ovih dana najviše treba da se čuvaju osobe sa lošom cirkulacijom, jer se one najteže adaptiraju na novonastale promene“, kazala je dr Macura agenciji Tanjug.

Ona je dodala da se danas može očekivati dosta kolapsa i padova na ulici, kao i povećan broj saobraćajnih nezgoda, što znači da vremenske prilike mogu uticati na pad koncentracije i oslabljene reflekse.

Dr Macura savetuje mirovanje, umerenu fizičku aktivnost, uzimanje dosta voćnih napitaka, odgovarajuće oblačenje, a meteoropatama preporučuje da, po mogućstvu, ostanu kod kuće.

Nauka je dokazala da i fizički i psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi.

Zbog naglih promena svih meteoroloških parametara pate i osobe koje su i psihički i fizički zdrave, pa pri naglim temperaturnim prelazima, pri promeni pritiska ili smera vetra, mogu da imaju glavobolju, postaju razdražljive, pate od nesanice, uznemirene su, spava im se ili imaju konstantno osećaj umora.

Međutim, ukoliko je nekome to povoljan period u životu, vremenski uticaj će osetiti neznatno, a ako neko oseća da mu je došla „minus faza“, nepovoljni vremenski uslovi samo su „kap na punu čašu“.

U zavisnosti od uticaja vremena postoji 13 grupa bolesnika – reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici, oboleli od angine pektoris, hipotoničari, oboleli od čira na dvanaestopalačnom crevu i želucu, psihozama, a u određenim vremenskim uslovima povećan je i broj povreda u saobraćaju.

U svakom slučaju ljudski organizam je prilagodljiv, pa kad nailazi front – linija koja deli jako topao od jako hladnog perioda, najkritičnije je vreme pre fronta.

Na primer, astmatičar oseti i odreaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što naiđe ovaj vremenski prelaz i zato je dobro znati bioprognozu na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.

S druge strane, nagla promena vremena, uslovljava pojavu pojedinih oboljenja, a ukoliko organizam ne može odmah da se prilagodi novonastaloj vremenskoj situaciji, on reaguje burno, pri čemu osoba oseća tegobe kao što su malaksalost, depresija, razdražljivost, glavobolja.

Stručnjaci ukazuju da najveći broj moždanih krvavljenja nastaje kod povišene spoljašnje temperature, relativne vlažnosti iznad 40 odsto i nižeg atmosferskog pritiska. Takođe je utvrđeno je da više od 80 odsto bolesnika sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća tegobe i dva dana pre promene vremena.

Poremećaji krvotoka u mozgu – moždani udari javljaju se češće kod osoba starijih od 50 godine života, a u poslednje vreme sve češće kod mlađih čak i od 30 godina i to naročito kod povećane vlažnosti vazduha, pada temperature i pojačanog vetra kada su i najčešći moždani udari koji se završavaju fatalno.

Promene vremenskih uslova su takođe karakteristične kod reumatskih oboljenja, a glavne tegobe ove grupe pacijenata su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost, što se najčešće javlja pod uticajem povećanja vlage i pada atmosferskog pritiska.

Psihoze su veoma rasprostranjena grupa oboljenja koje predstavljaju veliki problem, kako u pogledu same karakteristike oboljenja, tako i u pogledu nepovoljne prognoze.

Vremenski faktori su posebna provokativna „draž“ na koju organizam specifično reaguje dovodeći do povećane osetljivosti i do pojave ili pogoršanja psihoze. Kod tih pacijenata je smanjena adaptacija na spoljašnje promene atmosferskih činilaca, što se manifeastuje pojavom određenih simptoma, među kojima su psihomotorni nemir, pojačana aktivnost i agresivnosti.

Porast broja psihotičnih bolesnika, kao i pogoršanje stanja beleži se u februaru, aprilu, maju, junu, julu, septembru i novembru, a smanjen broj u januaru, martu, avgustu i oktobru. Ova grupa oboljenja iz godine u godinu sve više raste, što predstavlja veliki socijalno – medicinski problem.

Nagle promene atmosferskih prilika – oblačnost, sparina, pad atmosferskog pritiska i povišena vlažnost, nepovoljno deluju na raspoloženje, slabe reflekse i tonus mišića, sposobnost prilagođavanja u toku vožnje sa porastom krvnog pritiska.

To dovodi do slabije kontrole za volanom, pogrešne procene situacije na putu, što u gužvi u saobraćaju i težnje za brzinom dovodi do slabljenja refleksa i odsustva pažnje koja rezultira sve većim brojem saobraćajnih nesreća.