SMEH može da bude i bolest
Kada za nekoga kažemo da se „smeje kao lud na brašno“, šta zapravo to znači? Da li je smeh uvek izraz radosti? Nije, kažu naučnici.
Većina teorija smeh pripisuje sreći, zdravlju i instinktima za samoodržanje. Međutim, postoje neka medicinska stanja u kojima smeh, zapravo, predstavlja bolest.
Ono što lekari nazivaju „neveselim“ ili „patološkim smehom“ javlja se u više varijanata: nezadrživo cerekanje; iznenadni napad ludog smeha; đavolov smeh.
U jednoj studiji se pominje primer jedne žene koja je punih šest meseci patila da napada glasnog, neveselog smeha koji su je spopadali usred razgovora i trajali po nekoliko minuta. Psihijatri su njeno kikotanje karakterisali kao „prazan smeh lišen emocioanlonog izraza“.
Druga studija govori o muškarcu koji bi iznenada počeo da se smeje uprkos tome što mu je izraz lica bio potpuno ozbiljan. Ispostavilo se da su oboje imali defekt u mozgu. Međutim, ima ljudi koji pate od nekontrolisanog smeha, a da su potpuno zdravi.
Na primer, jedna žena koja je periodično patila od nekontrolisanog kikotanja u potpuno delikatnim situacijama, recimo tokom svađe sa bračnim drugom ili tokom posete prijateljima kojima je neko umro. Lekari kažu da je ona, zapravo, bolovala od anksioznosti.
Dakle, normalan smeh može da sadrži elemente patološkog. Svima nam se desilo da se u nezgodnom trenutku nervozno zasmejemo i da nam zbog toga bude krajnje neprijatno.
Psiholozi smatraju da je ova vrsta smeha bekstvo od društvenog licemerja, jedna vrsta „moralnog odmora u carstvu u kojem ne moramo da se pretvaramo“.
Dakle, obratite pažnju kada se sledeći put neko glasno smeje – da li je zaista srećan?
Ha-ha!
(MONDO)