Suza za kraj: Zatvaranje ZOI u Sočiju

Od našeg specijalnog izveštača iz Sočija Žikice Miloševića

Za zatvaranje Olimpijskih igara u Sočiju Rusi nisu žalili novca, a ideja im nikada nije manjkalo. Na neki način, ceremonija je dala presek svega onoga što Rusija jeste i šta je bila: od savršenih sletovskih kombinacija tako karakterističnih za vreme SSSR-a, do horova i bubnjara koji su potpuno usklađeni, od književnosti do baleta. I dalje.

Koreografiju je radio Danijele Finci Pasku i zaista je „Rusija u odrazima“, kako je glasilo ime ceremonije zatvaranja, dala pravi odraz najveće zemlje na svetu i njene kulutre pored koje se čovek oseti malenim, naročito kad dođe sa Balkana. Stadion Fišt (na adigejskom jeziku „Bela glava“).

Sve je počelo obratnim odbrojavanjem od 1. do 16. dana Igara, sa video prezentacijom najlepših momenata sa sportskih borilišta, a drugi deo se zvao „Nebo i more“, gde su troje dece koji su bili centralni deo ceremonije, Ljuba (devojčica, od imena Ljubov), Jura i Valja (dva dečaka) bili iznad beskrajnog prostora noćnog mora.

Zaprepašćujući trik sa brodom koji plovi preko neba je naravno, postignut putem sajli, ali one su bile toliko nevidljive da je izgledalo kao da čamac zaista lebdi u zraku. Hor od 1000 dece (!!!) pevao je himnu Rusije, koju znamo još iz vremena SSSR-a, samo su sada drugačije reči. Bubnjari su izašli iz poda, i to je samo početak pojavljivanja iz poda koji će se nastaviti do kraja. Svi su uglavnom i nestajali u podu. Zapanjujuće.

Treći deo je bio pun zastava. Ulazili su barjaktari svih zemalja a našu zastavu je nosila skijašica Nevena Ignjatović. Najlepše uniforme su imali Kanađani, i to počev od trenerica do džempera. Još u hotelu sam imao očajničku želju da se trampim za nešto za takav džemper sa javorovim listovima, ali avaj! Sve je bilo na njima savršeno. Dizajner je pogodio 101%.

Norvežani su imali zanimljiv autfit sa elementima narodne nošnje, skoro zapravo kao norveška narodna nošnj,akoliko mogu da vidim naknadno. Rusi su imali odlične trenerice, sa slovima RU na grudima, koji su bili napravljeni od dve uvijene žar-ptice. Bajka na delu. Nemci su imali apsolutno najgore uniforme, i pitanje je šta je dizajner hteo da kaže, ako je hteo ono što nam je neko došapnuo, uradio je to na loš način.

Četvrti deo je bio pun umetnosti i zvao se „Svet Maljeviča, Kandinskog i Šagala“, i u njemu se naopako viseće kuće mešale sa oblacima sa kojih su visile balerine, a svirala je Tatjana Samuil, svetski poznata violinistkinja. Nije bila na krovu, ali kao da jeste. Muzika je dominirala petim segmetom, gde je Denis Macujev svirao Koncert br. 2 Rahmanjinova a pratila su ga 62 „oživljena“ klavira koji su jurcali scenom.

Sledio je deo šesti koji je podcrtao ljubav Rusa prema pozorištu i baletu: scenom su dominirali crveno-zlatni mizanscen Boljšoj teatra i plavo-zlatni Marinskog teatra. Rivalitet ova dva teatra i baletske škole je nešto kao derbi Zvezda-Partizan, da pojasnim. Naravno da nije moglo da prođe bez koreografije Sergeja Djagiljeva. Sledio je deo koji mi je izmamio suzu i to onu prvu: književnost u sedmom delu, gde su se pojavili portreti ruskih pisaca, od Gogolja i Ljermontova, dostojhevskog i Tolstoja, do Ane Ahmatove i Bulgakova. Glas je na kraju rekao potresno „Rukopisi nje gorjat“ („Rukopisi ne gore!“) iz Majstora i Margarite. Glb.

U osmom delu videli smo ogromnu crikusku predstavu, dok je deveti deo bio vezan za predaju olimpijske zastave i tradicionalno obraćanje gradonačelnika dvaju gradova, Sočija i Pjong Čanga, kao i govor Tomasa Baha, predsednika MOK. Soči je imao dosad najimpresivnije Olimpijske igre, i to je i bilo očekivano. Od Pjong Čanga očekujemo još i više, naravno!

Pjong Čang se predstavio u desetom segmentu i dao nam malo mirisa Koreje. Jedanaesti deo je bio najpotresniji. Pojavili su se Beli Miška (Medved), Leopard i Zajka (Zeka), tri prekrasne maskote ZOI i oživljeni kao roboti išli su scenom. Zajka je bio na skijama, Leopard na snoubordu a Miška na klizaljkama. Sve nas je to vratilo u detinjstvo, ruske bajke, ruske i sovjetske crtiće pune duše. Zajka je treptao kao naslađi od svih, a Miška je dahom ugasio olimpisjki plamen. Deca sa stotinama mimoza ispunila su scenu. Suza mi je u oku bila, ali nije pala. Pogledao Bugarku pored sebe koja je prekrila usta sa obe šake i plakala. Posle sam gledao na telekanalu Rossia 2 i video da je stotine ljudi plakalo, muško i žensko, u tom trenutku. Svaka čast koreografu.

Leopard, Miška i Zajka pozdravljaju publiku gaseći plamen.

Na kraju, žurka. DJ je izronio iz poda i počeo DJ set. Sportisti su počeli da igraju. Blur, Song 2, i euforija. Red Hot Chili Peppers i Other Side. Sa osmehom izlazimo napolje. Vidimo se u Pjong Čangu.

DJ pravi veliku žurku a kako se on kreće, tako se i sibirski snežni leopard kreće, kao njegov alter-odraz na panoima poređanim unaokolo.

Zahvaljujemo se Procteru & Gambleu za posetu Sočiju u okviru kampanje „Hvala ti, mama“!