Timsko zagrevanje sa Nike Running Clubom za We run Belgrade
Naša koleginica iz magazina „Lepota i zdravlje“, Lada Petrović, priprema se za trku We Run Belgrade koja će se održati 6. septembra. Kako bi se što bolje pripremila, počela je da trenira sa Nike + Run Clubom i sa nama podelila svoje prvo iskustvo nakon treninga.
„Najavili su kišu? A da preskočim ja ipak današnji trening? Još je i nedelja… Ali hajde, idi, koliko strašno može da bude, to je samo jedan intervalni trening.
Izlazim na atletsku stazu Marakane sa Nike + Run Club-om, stadion prazan, ali, ne možeš, a da ne osetiš uzbuđenje pred tako velikim tribinama. Lagano zagrevanje, sve je kao i uvek, gledaš ljude oko sebe, deluje tako lako, kao da oni tako mogu do sledećeg vikenda. Noge malo teže nego inače. Hajde, saberi se, ovo je zagrevanje, tek te čeka ozbiljan posao. Unutrašnji monolog se nastavlja i stvara još veće uzbuđenje pomešano sa strahom. Da li ću ja to moći, šta ako ne izdržim do kraja. Još malo i spremni smo za početak treninga.“
„Zadate distance deluju lako, ali posle prvog kruga, shvatam da će biti ozbiljna borba. Ova atletska staza ne deluje ovako dugačko kada se posmatra sa tribina. Zar ovo ne bi trebalo da bude lakši trening?“
„Krenuli smo sa intervalima od 500 metara sa 70% od svog najbržeg tempa. Prvih 200 metara pratim brže NRC trkače, bolje reći pokušavam, i shvatam da sam se malo precenila. Nisam sigurna da li su oni sve brži i brži ili ja sve sporija. Prolazim pored klupe, čujem ostale trkače kako tapšu i bodre nas, shvatam da ne mogu sad tek tako da odustanem. Ipak nije toliko teško koliko deluje. Osmehnem se i nastavim dalje. Završavam prvih 500. Prilično dugačka dva i po minuta. Još jedan, dva kruga, još aplauza.“
„Ovo nije baš toliko strašno, međutim dešava se nešto za šta nisam bila spremna – počinje da pada kiša. Nikada nisam trenirala na otvorenom po kiši. Zapravo, imala sam predrasude kada su u pitanju treninzi po lošem vremenu i namerno ih izbegavala. Ali odustajanje posle više od pola završenog treninga, prosto nije bila opcija. Sa jedne strane nas prskaju prskalice sa trave, sa druge su opet tu ostali NRC trkači koji su već završili sa svojim treningom. Zaista se vidi povezanost među svim tim ljudima, pravi su tim, i dali su mi vetar u leđa da završim i ovu deonicu. Zbog njih nisam ni pomislila da stanem uprkos sve većoj kiši koja je počela da pada. Poslednja deonica mi je bila prilično teška. Atmosfera na treningu me je ponela i prethodne četiri deonice sam trčala sa skoro 90% svog najbržeg tempa, i jedva sam dolazila do daha. Kada sam došla do kraja poslednje deonice, duša mi je bila u petama, ali upravo zato je ovaj trening bila jedna od boljih ideja. Ovim tempom, svi ćemo biti spremni za veliku We Run Belgrade trku, 6.septembra.“
„I posle ovakvih treniga opet shvatis – ne treba ti više ni muzika, sve što čuješ su tvoji koraci, zvuk kiše koji smiruje i bodrenje kolega trkača. Ipak je trčanje timski sport.“
Za We Run Belgrade trku od 5 i 10 km možete se prijaviti OVDE
