U susret #BookTalk2015 – Aleksandar Gatalica: Književnost mora da ima politički stav, ali ne sme da postane „politička književnost“
Prva Regionalna književna konferencija Book Talk 2015, koja se održava od 3. do 5. septembra u Novom Sadu, okupiće na desetine pisaca, prevodilaca, izdavača i čitalaca iz Srbije i država u okruženju. Glavni nosioci projekta su GLOSSY MEDIA – Magazin HELLO i Uduženje građana “NVO COLOR MEDIA EVENTS” , a njihovi partneri Color Press Grupa – najveći izdavač magazina u regionu i Color Media Comunications, koji zajedno, tokom godine, organizuju preko 50 konferencija i drugih događaja.
Konferencija se održava i zahvaljujući finansijskoj podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada i brojnim sponzorima.
Konferencija se događa na više različitih lokacija u Novom Sadu i na Fruškoj gori: Andrevlje (smeštaj učesnika), Galerija Matice Srpske, Spomen Zbirka Pavla Beljanskog, Vinarija Deurić… Kompletan program i način prijave možete pogledati OVDE
Na panelu Jesu li naše sene uplašile gospodu ili su samo lutale po Dvoru: Književnost povodom 100 godina od Velikog rata govoriće i Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar. Evo, šta nam je rekao pred početak konferencije o književnoj sceni u Srbiji.
Zbog čega se pisci sve više vraćaju u prošlost?
– Nemam utisak da se pisci mnogo vraćaju u prošlost, ili u najmanjem nemam utisak da je to nešto sistemski. Pisac odgovara na pitanja oko sebe, ali najviše na podsticaje iz sebe samog. Nema tu mnogo veza da li oni idu vezani za teme iz prošlosti ili sadašnjosti. Neki pisci žele da osvetle neki period istorije, neki pak pokušavaju da naprave uzbudljivu tvorevinu na osnovu događaja današnjice. Postupak je, međutim, isti ako se piše dobra književnost.
Da li književnost može da postoji bez političkog stava?
– Književnost mora da ima politički stav, ali nikako ne sme dopustiti da zbog toga postane ,,politička književnost”. Malo preciznije rečeno: književnost mora biti etička, mora biti u korist pravde, ali ona je pre svega tu da stane na stranu čoveka kao univerzalne jedinke, i da se založi za sve oblike čoveštva. Ukoliko to smatrate političkim stavom, onda jeste: literatura ne može bez njega.
Kakva je književna scena u Srbiji? Može li se od književnosti živeti u Srbiji?
– Ona je bogata, šarolika i vrlo dinamična. Od nje se, uprkost tome, ne može živeti, jer je tržište suviše malo da bi pisac mogao normalno da živi od prodatih primeraka. ,,Veliki rat” je najprodavanija knjiga u poslednjoj deceniji i ona je u Srbiji, nakon tri godine, uspela da se proda u četrdeset hiljada primeraka. Kada stupite u Francusku, recimo, i stanete pred sto miliona čitalaca, onda vidite koliko je lako stići i do pedeset hiljada primeraka pa i više prodatih knjiga. Tek onda počnete da razmišljate o sebi kao o profesionalnom piscu.
Da li je Veliki rat dovoljno zastupljen u domaćoj književnosti?
– I nije i jeste. Dovoljno je za mene: u dovoljnom broju kvalitetnih knjiga, predstava i slično. Ako tako gledamo, toga svakako nije dovoljno