U susret #BookTalk2015 – Olja Bećković: Nikada neću napisati knjigu o svojoj karijeri

Prva Regionalna književna konferencija Book Talk 2015, koja se održava od 3. do 5. septembra u Novom Sadu, okupiće na desetine pisaca, prevodilaca, izdavača i čitalaca iz Srbije i država u okruženju. Glavni nosioci projekta su GLOSSY MEDIA – Magazin HELLO i Uduženje građana “NVO COLOR MEDIA EVENTS” , a njihovi partneri Color Press Grupa – najveći izdavač magazina u regionu i Color Media Comunications, koji zajedno, tokom godine, organizuju preko 50 konferencija i drugih događaja.

Konferencija se održava i zahvaljujući finansijskoj podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada i brojnim sponzorima.

Konferencija se događa na više različitih lokacija u Novom Sadu i na Fruškoj gori: Andrevlje (smeštaj učesnika), Galerija Matice Srpske, Spomen Zbirka Pavla Beljanskog, Vinarija Deurić… Kompletan program i način prijave možete pogledati OVDE

Moderator panela „The Phantom of the Bookshop: Kada je opravdano zabraniti knjigu – premalo ili previše slobode?“ biće Olja Bećković, srpska glumica, novinar i televizijski voditelj. Evo, šta nam je rekla pred početak konferencije o svojim čitalačkim navikama i o književnoj sceni u Srbiji.

Koje pisce u regionu volite da čitate i čiju knjigu biste preporučili?

– Vodim se mapom izdavača, „Rende“, „Lom“, tu sam se našla, ne tvrdim da nema još. I odmah ću dokazati, Oto Horvat, pisac koji treba da se čita, a nije ga izdala nijedna od ove dve kuće.

Vaši gosti u emisiji “Utisak nedelje“ često su bili književnici. Da li je bilo onih koji su odbili gostovanje iz razloga što „nemaju politički ili stav prema društvenim događanjima“?

– Pre bih „ogovarala“ one koji su dolazili, (a ni njih nikad), od onih koji su odbijali. Umetnici, baš kao i političari, daju intervjue jednako kalkulativno, onda kad njima to treba. Novinar je prilično naivan, ako veruje da mu je uspelo da nekog ubedi. Imala sam iskustva sa divnim piscima koji su odbijali, čak i kad bi im bilo od koristi.

Kako biste opisali današnju književnu scenu Srbije?

– Nevidljivo je bolje od vidljivog. S zadovoljstvom ulazim u dve knjižare u gradu, Beopolis u TC kod Doma omladine i Zepter u Knez Mihajlovoj. Zato što tamo postoje knjižari. Tamo rade ljudi koji čitaju i znaju. To nikada nije bilo važnije. Strasna je hiper produkcija, onaj koji je ceo život proveo u čitanju, kad uđe u knjižaru više nema nikakvu predstavu o čemu se radi. Ne može bez vodiča. Izlozi i prve police se, pretpostavljam, plaćaju. Kupujete ono najupadljivije iz izloga, verujete da spadate u rubriku onih koji čitaju. Samo fali da vam uz knjigu uruče čips i Pepsi.

Da li ćete ikada napisati knjigu o svojoj karijeri?

– Iz prve ruke dobijate odgovor, neću nikada. Ako se to ikoga tiče, neka je napišu. Kao što mi je najjeziviji glumački format monodrama, tako su mi jezivo inferiorni memoari novinara, a naročito knjige transkripta televizijskih emisija. Govorim po najličnijem osećanju, bez osude onih koji to rade.