UM moćniji od LEKOVA!

Kada sam imala šest godina, mama mi je često davala pilule za spavanje. Šokirani ste? Pa, i moja učiteljica se iznenadila kada sam joj rekla šta uzimam. No, moja majka je reagovala na vreme i tako sprečila da je proglase osobom koja zlostavlja sopstveno dete.
Naime, objasnila je učiteljici, i nekolicini ljudi kojima sam se bila pohvalila, da mi zapravo daje „smarties“ bombone (znate, one raznobojne, pune čokolade!). Budući da mi je „lekove“ propisao brižni roditelj, oni su zaista delovali – pomagali su mi da zaboravim na čudovište u svom ormanu i da brzo zaspim. Drugim rečima, mama mi je davala placebo, za koji tada nisam mogla ni da pretpostavim šta je.

Medicinski – placebo je lažan lek

Sastavljen je od neaktivne supstance – najčešće su to šećer, voda ili slani rastvor – koja ipak deluje, jednostavno zbog toga što to očekujemo ili zato što nam je tako rečeno. Placebo lekovi su esencijalni deo medicinskih istraživanja i podjednako efikasno deluju i na odrasle i na naivnu decu. Američki istraživači su otkrili da je poboljšanje raspoloženja, kod čak 75% pacijenata koji redovno uzimaju antidepresive, zapravo posledica placebo efekta. Drugim rečima, oni se osećaju manje depresivno zbog toga što to očekuju. A najnovija istraživanja otkrivaju da se ne radi samo o mentalnom procesu. Naučnici su utvrdili da um zaista može da utiče na telo, što znači da ljudi bukvalno mogu da ozdrave zahvaljujući pozitivnim mislima. Mada još uvek nije tačno utvrđeno na koji način um upravlja procesom ozdravljenja, pouzdano se zna da je to tako (ispitivanja pokazuju da 25% pacijenata pozitivno reaguje na placebo lekove). Ljudski organizam sposoban je da se oporavi u velikoj meri, čak i kada se medicinski ne interveniše. Što više očekujete uspeh, time se povećavaju i vaše šanse da ga ostvarite.

U jednoj studiji, subjektima su date plave ili ružičaste pilule i rečeno im je da one mogu da deluju kao sedativ, stimulativno sredstvo ili placebo. Tri četvrtine ispitanika koji su uzeli plave pilule osetilo je pospanost, a trećina onih koji su uzeli ružičaste pilule osetila je visok stepen budnosti i koncentracije. No, svi subjekti su popili „lažne“ pilule.

U brojnim ispitivanjima, konvencionalne terapije često se pokazuju manje uspešnim od placebo terapija. Ista ideja odnosi se i na hirurške zahvate. U nedavno sprovedenoj studiji, pacijentima koji imaju problema sa kolenom rečeno da će biti podvrgnuti operativnom „čišćenju“ zgloba. Isti stepen poboljšanja registrovan je i kod pacijenata koji su zaista operisani kao i kod onih koji su podvrgnuti lažnoj operaciji.

UM CARUJE NAD MATERIJOM

Iako propisivanje placebo lekova u ordinacijama nije raširena praksa, mnogi lekari određuju terapiju lekovima koji izazivaju delimičan placebo efekat. Ako se neko žali na bolove, a prethodno nije reagovao na različite terapije, onda lekar može s pravom da posumnja na postojanje psihološkog faktora (kao što su poremećaji izazvani stresom), i tada bi svakako bilo razumno savetovato blagi antidepresiv. U tom slučaju, medikament najverovatnije neće delovati kao antidepresiv, niti kao analgetik, ali će ublažiti psihičku reakciju na bol. Lekari takođe mogu da daju vitamine kao placebo terapiju. Razumljivo, nijedan doktor neće eksperimetisati placebo (ili poluplacebo) terapijom ukoliko se radi o ozbiljnom zdravstvenom problemu. Ovaj oblik lečenja primenjuje se tek u slučaju kad se eliminiše ozbiljan uzrok bolesti, ili nakon neuspešne primene ostalih terapija.

Pozitivne misli nisu jedini faktor koji pospešuje dejstvo „leka“. Izuzetno je važno i ono što lekar kaže pacijentu. Američki istraživači testirali su dvesta pacijenata koji su osećali fizičke tegobe ali im nije bila upostavljena dijagnoza. Polovini ispitanika rečeno je da ne boluju od teške bolesti i da će se brzo oporaviti. Drugoj polovini saopšteno je da uzrok tegoba koje osećaju nije poznat. I, šta mislite, koja se grupa brže oporavila i koja je bila brojnija?

Inače, u naučnim krugovima dugo se smatralo da je placebo efekat isključivo psihološke prirode. Međutim, nedavno su identifikovani načini na koje placebo terapija izaziva psihološku reakciju. Nemački naučnici veruju da deluju na sličan način kao i opijati koji se koriste kao medikamenti, na primer morfin i kodein.

Tokom snimanja mozga specijalnim skenerom, istraživači su uočili da se, u slučaju da pacijent očekuje da terapija bude uspešna, aktivira deo mozga zadužen za kontrolisanje bola, a koji oslobađa endorfine i opijate. U drugom istraživanju, američki naučnici identifikovali su deo mozga, pod nazivom „nucleus accumbens“ (NAC), kao centar placebo dejstva. Istraživači su povezali „anticipaciju nagrade“ sa oslobađanjem dopamina – hemijskog prenosioca poruke – koji uzrokuje oslobađanje endorfina, hormona koji utiču na poboljšanje raspoloženja. Ispitanici su primili bolne injekcije slanog rastvora, nakon čega im je rečeno da će dobiti još jednu injekciju analgetika ili placebo leka. Zapravo, svi ispitanici primili su placebo injekcije, ali u NAC-u onih koji su OČEKIVALI da prime analgetik, i primećena je pojačana aktivnost i oslobađanje veće količine dopamina, kao i poboljšanje opšteg stanja.

Iako se radi o kompleksnom pitanju, sasvim je izvesno da ono što naš um dobro „razume“, može da utiče na biohemijske procese u organizmu. Naučnici su sve bliži trenutku kada će biti u mogućnosti da odrede stepen placebo efekta, kao i da njime manipulišu.

ALTERNATIVNE TERAPIJE

Uprkos dokazanim efektima, placebo terapiju i dalje prati loša reputacija, možda podjednaka kao i u slučaju onih komplementarnih. Do sada su vođene burne rasprave o tome da li homeopatija, reiki i akupunktura zaista deluju. Čak i ako jeste tako, skeptici smatraju da je to zahvaljujući placebo efektu.

Međutim, ukoliko se nešto pokazalo kao efikasno, zar je važno zašto je to tako?

Odsustvo rigoroznih provera i testiranja, kojima se podvrgavaju brojne metode lečenja, dijagnostikovanja i medikamenti zapadne medicine, znači da delotvornost brojnih komplementarnih terapija uopšte nije dokazana. Ipak, to ne znači da su šarlatani svi oni koji praktikuju ove metode lečenja. Mnogi terapeuti priznaju da je placebo efekat značajan faktor za uspešnost terapije.

Lekar opšte prakse, ili specijalista, najčešće pacijentu poklanjaju samo pet, ili deset, minuta svoje pažnje. S druge strane, terapeut bilo koje grane alternativne ili komplementarne medicine posvećuje mnogo više vremena i pažnje svojim klijentima. Oni postavljaju pitanja, daju opšte, životne savete, ispoljavaju razumevanje i saosećajnost. Kontekst ovakvih tretmana potpuno je drugačiji od medicinske usluge u ambulanti, u privatnim ordinacijama ili na klinikama. Zato i ne čudi što se sve veći broj ljudi okreće nekonvencionalnoj medicini, i što mnogo bolje reaguje na ove metode lečenja. Međutim, problem placebo terapija jeste u tome što one ne mogu da se podvrgnu formalnim medicinskim testovima, pa zbog toga i ne postoji legalna dozvola za njihovu primenu u zvaničnim medicinskim ustanovama. Naprosto, nemoguće je izvesti lažnu terapiju šiacu masaže ili refleksologije. Osim toga, postoji još jedna stvar koja dovodi u pitanje (čak, ugrožava) efikasnost placebo efekta. Čim se otvoreno kaže da je terapija bazirana isključivo na mehanizmu sofisticirane obmane, njena efikasnost nestaje. Prilično konfuzno i kompleksno pitanje, zar ne?

No, i pored svih otežavajućih okolnosti, placebo efekat nesumnjivo je nešto pozitivno i korisno u svim granama medicine. To je snaga a ne slabost. I, zbog čega onda lekari ne koriste (više) ovu prednost? Pa, zbog toga što bi većina bila tužena! Mnogi lekari smatraju da bi se pacijenti opravdano osećali prevarenim ako otkriju da su bili podvrgnuti terapiji koja je, s medicinske tačke gledišta, neaktivna. U pitanju su, ipak, etika i stroga zakonska regulativa. Osim toga, većina doktora radije bi da otkrije pravi uzrok bolesti i propiše odgovarajuću terapiju nego da se oslanja na lažne pilule.

ŠOPING U ORDINACIJI

Kada bi lekari zaista propisivali više placebo lekova, a farmaceutske kompanije istraživale šta bolje deluje (Plave ili ružičaste pilule? Sirup ili prašak?), tajna bi bila otkrivena, a time bi nestali svi psihološki i, posledično, fizički efekti ovih terapija. Malo ko može da bude obmanut, čak i ako se tako nešto čini iz najbolje namere, ako zna šta se zapravo dešava.

Zato je najbolje da sačekamo da naučnici pronađu način za rešavanje ove dileme. Do tada, svako od nas treba da pronađe svoj oblik placebo izlečenja. Često je dovoljno da samo odete na pregled i konsultujete se sa lekarom. Ako verujete svom lekaru i smatrate da je sposoban da vas razume i izleči, vaša očekivanju u startu su pozitivna, ma šta on predložio da uradite. Dakle, prvi, možda i najvažniji korak, jeste da pronađete lekara kojem ćete verovati. U slučaju da niste uspostavili dobar odnos sa svojim doktorom (počevši od opšte prakse do različitih specijalista), ili na preglede odlazite svaki put kod drugog stručnjaka, onda je vreme da krenete u „medicinski šoping“. Tako ćete sigurno pronaći lekara koji će vas saslušati, razumeti i uveriti vas da može da vam pomogne.

Kada je reč o alternativnim metodama lečenja, nemojte trošiti vreme (a ni novac) na nešto prema čemu ste skeptični. S druge strane, uverenje da će nešto biti delotvorno – na primer, vaša prijateljica je homeopatskim lekovima izlečila hroničnu upalu bešike – znači da placebo efekat već „radi“ za vas.

Zahvaljujući dostupnosti brojnih medicinskih izvora, a pre svega interneta, danas možemo da se informišemo o svim zdravstvenim problemima i procedurama. Slobodniji smo da postavljamo pitanja, zahtevamo objašnjenja, tražimo drugo, treće mišljenje… Ali, budući da već toliko znamo o placebo efektu, da li je moguće da u tome leži budućnost medicine? Možda će lekari, u godinama koje su pred nama, početi da leče um, pre nego što pređu na telo. Mislite o tome…

Pobedite glavobolju bez tableta

Eksperti kažu da se mehanizam za kontrolu bola nalazi u podsvesti. No, svako može da nauči da pretvori signal bola u neznatnu neprijatnost, tako što će zamisliti suprotnu reakciju.

Kada sledeći put posegnete za analgetikom, probajte tehnike samohipnoze:

* Lezite negde gde će vam biti toplo i udobno.

* Dišite duboko, sve do dijafragme… i zadržite dah pet sekundi. Potom, ispustite vazduh. Sačekajte pet sekundi, pa ponovo duboko udahnite.

* Ponovite ovaj postupak tri puta. To će promeniti stanje vaše svesti – bićete smireniji i opušteniji. Izvodite ovu vežbu ujutro i uveče, po pet minuta.

* Zamislite da se osećate opušteno, sigurno i da ste u odličnoj formi, da s lakoćom obavljate svakodnevne aktivnosti i da ste savršeno zdravi. Inače, što više vaša podsvest „vidi“ i „oseti“ ova iskustva, više će poverovati da su istinita.

Tekst: Nataša Ćovin