Fizička neaktivnost: Šta ako se ne bavite fizičkom aktivnošću?

by | 8 aprila, 2023
Fizička neaktivnost

Fizička neaktivnost može na dugoročnom planu imati velike posledice. Ako se ne bavite fizičkom aktivnošću to utiče na mnogo stvari u vašem organizmu. Evo o čemu se radi.

Fizička neaktivnost: Uzroci

Fizička neaktivnost ili hipodinamija kako se često naziva postala je rasprostranjenija zbog pandemije. To što smo bili primorani da vreme provodimo u kući, uticalo je na naše navike i kad se život ponovo pokrenuo. Takođe, nove generacije više vremena provode sedeći u kući sa gdežetima, nego u društvu s prijateljima, što takođe prouzrokuje manjak fizičke aktivnosti. Pored toga, većina nas radi za računarom nekoliko sati što dodatno opterećuje kičmu. Upravo iz tih razloga bi trebalo da uvrstite fizičku aktivnost u svoju rutinu.

Fizička neaktivnost

Posledice fizičke neaktivnosti

Ako se ne bavite fizičkom aktivnošću, to će imati veliki uticaj na vaše zdravlje. Zbog neaktivnosti ceo mišićno-skeletni sistem je opterećen i vremenom će to ovako uticati na vaš organizam:

  • Pogoršanje u držanju i iskrivljenje kičme
  • Poremećena koordinacija
  • Pogoršava se protok krvi
  • Povećan rizik o krvnih ugrušaka zbog stagnacije krvi
  • Pogoršanje celog kardiovaskularnog sistema
  • Unutrašnji organi pate od prekomernog pritiska
  • Povećan je rizik od gojaznosti
  • Slab imuni sistem i loš metabolizam

Dakle, posledice mogu biti katastrofalne po vaš organizam. Što manje fizičke aktivnosti imamo, brže se umaramo i padamo u apatiju. Osim toga, ovo može da učini da vaše telo ubrzano ostari 10 godina.

Od fizičke ne aktivnosti do fizičke aktivnosti

Fizička aktivnost se smatra najprirodnijim i najkorisnijim antidepresivom jer ona oslobađa hormone sreće kao što su dopamin, norepinefrin, serotonin. Čak i mala fizička aktivnost u toku dana učiniće da osetite nalet energije. Pre preporukama Svetske zdravstvene organizacije, potrebno je najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno. Samo 30 minuta hodanja dnevno povećava imunitet i rizik od virusnih i akutnih respiratornih infekcija. Takođe, 20 minuta aerobnih vežbi pozitivno utiču na fuknciju mozga. Ako radite za računarom pobrinite se da pravite pauze i povremeno prošetate, a bilo bi idealno kada bi svaki dan posvetili 15 minuta vežbama.

Fizička aktivnost

Početak jeste najteži, ali je ključan. Potrudite se da postepeno uvodite fizičku aktivnost koja vam odgovara. Ako niste karakter da to uradite sami, možda treniranje nekog sporta ili odlazak u teretanu može biti od pomoći. Veoma je važno da brinete o vašem zdravlju! Sem toga, sigurno ćete se bolje osećati i nećete se pokajati.

SB Arts Media/GettyImagesPlus, PeopleImages/GettyImagesPlus,Drazen Zigic/GettyImagesPlus