Anksioznost može biti i korisna

Vrlo malo ljudi nikada nije imalo brige koje im ne daju da zaspe – od neplaćenih računa, do dijagnoze raka kod nekog od članova porodice. Anksioznost obično nije lepa.

Stres uzrokuje da srce brže udara, dlanovi se znoje, a čula postaju suviše osetljiva. Za većinu ljudi, anksioznost može biti emotivno i fizički iscrpljujuća. A kada se stres nagomila, može izgledati kao da ste upali u hroničnu anksioznost koja kao da nikada ne može da prestane.

Međutim, u razgovoru sa ljudima koji se često izlažu opasnosti – vatrogascima, spaciocima, hirurzima, vrhunskim sportistima – čućete sasvim drugačiju priču. Za njih, anksioznost je više dobar drug, nego nepoželjan neprijatelj. Zahvaljujući njoj, oni postižu vrhunske rezultate.

U njihovim rukama anksioznost je ključni sastojak za ostvarivanje maksimalnih rezultata. To je posledica toga što svako različito reaguje na stres. Tako su i istraživači počeli da razlikuju „stres kao pretnju“ i „stres kao izazov“, pa anksioznost može biti kamen spoticanja ili vetar u leđa.

Međutim, kada se osetimo bespomoćnim i nesposobnim da se izborimo sa stresom, anksioznost postaje više od pretnje našim telima. Ključ nije u tome da se neprekidno terate da se ne osećate anksiozno, nego da naučite da upravljate tim osećanjima. Anksioznost po sebi nije ni dobra ni loša, nego je vaša reakcija na nju korisna ili štetna.