Ishrana i fizička aktivnost: Najvažniji faktori u prevenciji bolesti

Najznačajniji svetski kongres o nutricionizmu istakao je sprečavanje gojaznosti kao jedno od najvažnijih pitanja u oblasti javnog zdravlja.

20. Međunarodni kongres o nutricionizmu, u organizaciji Međunarodne unije za nutricionizam, pokušao je da da odgovore koji će pomoći u borbi protiv najvećih bolesti savremenog doba: neuhranjenosti dece, ali i neprenosivih hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, karcinom i niz hroničnih bolesti inflamatorne prirode kao što je hronična opstruktivna bolest pluća.

Na ovom skupu u Granadi kojeg opisuju kao tzv. „olimpijske igre u oblasti ishrane i nutricionizma“ učestvovalo je više od 4.000 stručnjaka iz više od 120 zemalja sveta. Na kongresu je uz ishranu, istaknut značaj fizičke aktivnosti.

Predsednik kongresa Angel Gil izjavio je kako smo danas svesniji da je fizička aktivnost fundamentalan element zdravlja, kao i da je u kombinaciji s odgovarajućom ishranom i okruženjem, verovatno najbolje sredstvo u sprečavanju bolesti i unapređenju kvaliteta života.

On je dodao i da ishrana može da pomogne u prevenciji, a čak i u lečenju bolesti. „Klinički i bolnički nutricionizam su danas osnovni u skraćivanju vremena koje pacijenti provode u bolnici. Odgovarajuća ishrana je možda čak i važnija za lečenje bolesti od odgovarajućih lekova. Još je Hipokrat rekao: ‘Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana.’ To znači da pravilna ishrana može da bude veoma moćno sredstvo u borbi protiv bolesti.“

Loše navike kao što su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, pušenje i preterano konzumiranje alkohola mogu dovesti do visokog krvnog pritiska, povišenog nivoa šećera u krvi, viška kilograma i gojaznosti. Gojaznost je istaknuta kao jedna od najvažnijih pitanja u oblasti javnog zdravlja. Ona je najvažniji faktor rizika za obolevanje od dijabetesa tipa dva, koji je jedan od glavnih zdravstvenih problema u svetu.

„Na kongresu smo uspostavili osnove za rešavanje gojaznosti. Cilj je da postignemo sporazum, što može trajati godinama, kao i da uključimo javni i privatni sektor. Oba ova sektora moraju da rade zajedno da bi se postigao globalni sporazum za rešavanje ovog javnog zdravstvenog problema, koji je zajednički svima, i koji je počeo da se smatra epidemijom“, naglasio je profesor Angel Gil.