Od muzike do zadovoljstva
Dok slušamo muziku koju volimo, mozak luči materije koje podstiču osećaj zadovoljstva, sličan onome koji izaziva konzumiranje hrane ili droge, pokazuju rezultati jedne studije. Stručnjaci veruju da su na tragu uzroka velike čovekove potrebe za muzikom, kao i tajne drugačijeg muzičkog ukusa.
Mozak ljudi koji padaju u euforiju dok slušaju muziku luči dopamin, supstancu koja podstiče osećaj zadovoljstva, sličan onome koji donosi konzumiranje hrane i droge ili novac u rukama, pokazala je jedna neobična studija.
Istraživači univerziteta u Montrealu odabrali su osam volontera starosti od 19 godina do 24 godine, koji tvrde da pri slušanju muzike imaju „čil“ – osećaj ekstremnog zadovoljstva.
Volonteri su bili priključeni na specijalni skener koji meri količinu dopamina, a konstantno im je meren broj otkucaja srca, telesna temperatura i disanje.
Slušajući svoje omiljene numere, volonteri su imali prilične promene fizioloških parametara, ali i povećano lučenje dopamina u strijatum koji se nalazi u prednjem mozgu.
Međutim, takve promene se nisu dešavale kada je dobrovoljcima puštana neutralna muzika za koju je ranije utvrđeno da im se ne sviđa posebno.
Istraživanje bi moglo, tvrde stručnjaci, da objasni zašto ljudska vrsta, bez obzira na određenu kulturu, ima veliku potrebu za muzikom, ali i zašto svaki čovek ima individualni ukus za neku određenu vrstu muzike, preneo je nemački državni radio Dojče vele.
Dopamin bi mogao da bude ključna supstanca za opstanak čoveka, jer izaziva osećaj zadovoljstva pri životno važnim procesima, recimo pri hranjenju.
Preciznije, čovek je zadovoljan dok jede – to ga dodatno stimuliše da unosi hranu i samim tim da živi.
Takođe, veće količine lučenja dopamina izaziva i novac, a mehanizam može biti pokrenut i konzumiranjem droga.
Ipak, muzika je posebna enigma, kažu naučnici. Ona nije ni vazduh, ni hrana, a nije ni sekundarna potreba poput novca, koji je neophodan za život, a opet izaziva osećaj ekstremnog zadovoljstva.
