IQ deteta – briga roditelja

O uticaju roditelja na razvoj intelekta mališana razgovarali smo sa Rankom Rajovićem, dugogodišnjim članom četvoročlanog komiteta svetske Mense za darovitu decu i izvršnim direktorom Mense Srbija koji je autor Programa razvoja intelektualnih potencijala dece.

Šta predstavlja osnovu vašeg programa?
Na Univerzitetu Berkli su dokazali da intelektualne sposobosti zavise od ukupnog broja sinapsi (veza između neurona). Dakle, sve aktivnosti koje povećavaju broj sinapsi, mogu da utiču na razvoj ukupnih sposobnosti svakog deteta. Najveći broj sinapsi, preko 70 odsto, formira se pre sedme godine. Do dvanaeste je formirano 95 odsto, a kasnije se – do kraja života – stalno obnavlja 1-2 odsto. Na osnovu toga, može se zaključiti da je veoma važna stimulacija razvoja sinapsi do polaska u školu, a to se najbolje radi kroz igru.

Kada roditelji, najranije, mogu indirektno da utiču na razvoj broja sinapsi?
Roditeljski uticaj na razvoj broja sinapsi njihovog mališana moguć je već od dana rođenja. Dete mora da ima stimulativnu sredinu u svakoj fazi razvoja. U najranijoj fazi „meke“, pastelne boje nisu dobar izbor. Mnogo je bolje da boje i oblici, koji dete okružuju, budu kontrasni, kako bi oko jasno razaznavalo predmete i oblike. Najveći uticaj roditelja moguć je u fazi kada dete već sluša i razume šta mu se priča, a to je sa dve i po, najkasnije tri godine. U knjizi IQ deteta, briga roditelja bavili smo se periodom od treće do sedme godine. Želeli smo da pomognemo roditeljima da se tada, kada je posebno važno, što bolje snađu i ne prave greške.

Koje aktivnosti pospešuju razvoj sinapsi?
Dete intuitivno radi vežbe koje stimulišu razvoj sinapsi, ali roditelji ga u tome sprečavaju, nesvesni da mu time nanose štetu. Na listi korisnih aktivnosti nalaze se: rotacija oko svoje ose (deca vole da rašire ruke i vrte se u krug), skakanje (deca se raduju dok skaču po svojim krevetićima), igre sa održavanjem ravnoteže (deca uživaju hodajući po bankinama ili ivičnjacima, a roditelji im to brane, plašeći se da će pasti), penjanje po drveću, nameštaju, stolovima (to im, takođe, branimo, jer se plašimo da će pasti i povrediti se)… S druge strane, roditelji deci dozvoljavaju igre koje su štetne i potpuno nepotrebne sa evolutivnog stanovišta.

Šta treba izbegavati?
Deca satima sede u fotelji i gledaju TV, pri čemu je jedina aktivnost prebacivanje programa. Budući da zbog toga dete po 2-3 ili čak i 4 sata dnevno ne priča, njegov mozak ne stvara sinapse za govor, što može da rezultira različitim poremećajima govora. Podaci pokazuju da su oni danas mnogo prisutniji nego pre 15-20 godina. Prilikom gledanja u ekran, oko fiksira sliku na jednoj daljini i nema akomodacije, tako da mozak neće formirati centar za akomodaciju, koji se razvija do 5-6. godine, a to može da rezultira poremećajem čitanja, pa čak i razvojem težih oblika disleksije.

Kad ste govorili o podsticajnim igrama, na koje ste, konkretno, mislili?
Rotacija oko svoje ose aktivira veliki broj neurona, posebno ako se dete samo rotira, jer taj pokret utiče na stimulaciju razvoja sinapsi. Slično je i sa igrom „helikoptera“ (roditelj uhvati dete za obe ruke i vrti se zajedno sa njim). Trčanje, preskakanje, dodavanje lopte – aktivnosti su koje stimulišu rad oka (akomodaciju) i time preventivno deluju na neke od poremećaja učenja (dokazano je da neki od oblika disleksije nastaju zbog usporene akomodacije oka). Najobičnije dodavanje lopte od sunđera, prikladne i za dnevnu sobu, razvija akomodaciju, koordinaciju pokreta, hvatanje prstima (važno i za razvoj grafomotorike, koja dodatno utiče na formiranje velikog broja sinapsi). Klikeri razvijaju toliko sposobnosti, da bih tu igru, kao obaveznu, uveo u svim vrtićima. Podsticajno deluje na grafomotoriku i akomodaciju, a prisutne su i apstraktna klasifikacija i serijacija, koje pomažu razvoj matematičkih sposobnosti.

Druga faza vašeg programa stavlja akcenat na apstrahovanje, klasifikacije, serijacije, analogije, asocijacije… O čemu je, zapravo, reč?
U postojećem sistemu za predškolski uzrast nema dovoljno ovih aktivnosti, pre svega apstraktne serijacije, klasifikacije i analogije, a sistem asocijacija skoro da ne postoji. Upravo nedostatak ovakvih igara dovodi do toga da dete ne razvija svoje biološke potencijale u dovoljnoj meri, što se jasno vidi kasnije, tokom školovanja, posebno kad se uporede rezultati naše dece i dece iz drugih zemalja, koja u ranom periodu razvoja upražnjavaju ovakve igre i aktivnosti. Konkretne igre tog tipa:
apstrahovanje – prepoznavanje simbola apstraktnih pojmova;
klasifikacije – dete klasifikuje predmete po nekom obeležju, npr. crvene lopte odvaja od belih. Za naš program smo osmislili drugačiji način klasifikacije, tj. dete to čini u svojim mislima, sa simbolima apstraktnih pojmova;
serijacije – dete predmete ređa po veličini (npr. velika lopta, srednja i mala);
analogije – npr. pitamo dete šta je zajedničko zastavama Irske i Italije, a nije zastavama Rusije i Francuske. Dete analizira u glavi te četiri zastave i odgovora: „Zelena boja“.
asocijacije – pomažu u svakodnevnom životu. Preko 30 odsto neurona su asocijativni neuroni, a čitava mreža sinapsi razvijena je zbog ovog izuzetno važnog biološkog dela, koji je, jednostavno rečeno – sistem za memoriju. Nažalost, ovaj vrhunski sistem sposobnosti mozga, naša deca u toku školovanja ne koriste, i zato se dešava da brzo zaborave ono što nauče ili, čak, i ne znaju da povežu ono što su naučili (kada je reč o funkcionalnom znanju, Srbija je među poslednjima u Evropi.) Ovaj sistem može svesno da se koristi i vežba (putem niza igara) već od treće godine života.

DEČIJE AKTIVNOSTI

KORISNE:
rotacija oko svoje ose
skakanje
igre sa održavanjem ravnoteže
penjanje po drveću, nameštaju, stolovima…

ŠTETNE:
sedenje u fotelji i gledanje televizije

Roditeljski uticaj na razvoj neuronskih veza njihovog mališana moguć je već od dana rođenja

…stidljivi dvogodišnjak?
Psiholozi kažu da su neka deca rođenjem predisponirana da budu povučena i stidljiva, ali istraživanja pokazuju da se ova osobina razvija (ili pojačava) pod uticajem roditelja sličnog karaktera. Dakle, važno je da svom detetu date najbolji primer. U oslobađanju deteta preterane stidljivosti, mogu da pomognu česte posete u vašoj kući – deca su obično sigurnija i slobodnija u poznatom okruženju. Takođe, nagrađujte dete za druželjubivost. Iako su neka deca prirodno sklona da se skrivaju iza roditelja u određenim situacijama, to bi mogao da postane problem u školskom uzrastu. Zato morate da ih podstičete da upoznaju nove ljude i situacije, kao i da se druže sa vršnjacima.

… buntovni tinejdžer?
Većina adolescenata prolazi kroz fazu buntovništva, ali i prirodno izlazi iz nje bez ozbiljnih posledica. Pomozite detetu da izgradi samopouzdanje i sposobnost procenjivanja i izbora pozitivnog društva. Takođe, podstičite dete da razvija životna interesovanja u kojima uživa i za koja je darovito – svejedno da li je u pitanju neki sport ii muzika – jer bi preko hobija moglo da stekne kvalitetno društvo. S druge strane, ako vaš tinejdžer izostaje iz škole, izgubio je interesovanje za drugare, povučen je, ili sumnjate da uzima drogu, miran razgovor sa njim, uz razumna objašnjenja, više će pomoći nego vika i napadi. Ako dete nikako ne želi da odustane od „problematičnih“ drugara, postavite neka osnovna pravila – da može da se druži sa njima samo u kontrolisanom okruženju, kao što je vaš dom.