Tvrdoglavošću deca šalju još neke signale
Nema roditelja koji se nije suočio s tvrdoglavošću svoga mališana, a nemali je broj onih koji će vam barem u četiri oka priznati da ih dečja tvrdoglavost ponekad doslovno izluđuje.
Prve znakove svojeglavosti mališani obično pokazuju pri odlasku na spavanje, ili završetku igre… što je najnormalnija faza njihova odrastanja. Oni, naime, imaju pravo na svoje mišljenje, na iznošenje stava… problem je samo što se to roditeljima ne sviđa, ili jednostavno nema saglasnosti.
Zato je dobro da mladi roditelji, pre nego se sudare s prvim znacima tvrdoglavosti, nauče neka osnovna pravila uspešnog „pregovaranja“.
Najprije pokušajte da otkrijete odakle izvire detetov otpor. Obično iz njegove spoznaje da nije deo vas, nego da ima svoj identitet s vlastitim željama i potrebama. Stručnjaci su utvrdili da se oko druge godine detetovog života brzo razvija centar u mozgu koji je središte njihove svesti o samome sebi.
Tvrdoglavost je samo jedna od posledica toga razvoja. Otpor počinje iskazivati i zato što dvogodišnjak ne zna kakve mogu biti posledice ako, primera, ne želi zavezati sigurnosni pojas u automobilu.
Pa iako vam se čini da je svaka rasprava suvišna, grešite, kratka i jasna obrazloženja su nužna, jer će samo na takav način dete polako prihvatati pravila koja vrede u društvu. Da biste bili jasni, i možda uspešni, pokušajte se za trenutak uvući u detetovu glavu.
Dvogodišnjak nema osećaj za vreme, zašto baš sada mora prestati s igrom, da je upravo vreme za ručak ili za spavanje. Zato psiholozi savetuju da ne treba svako detetovo „ne“ odmah saseći jer ga tako gurate u nemu pokornost, a to za razvoj njegove ličnosti nije dobar put.
Dopustite mu da svoju volju iskazuje, ali na način da to za porodicu nema težih posledica. Ponekad vam tvrdoglavošću deca šalju i još neke signale. Tako možda izražuju potrebu za dodirom, koju roditelji često puta zanemaruju jer nemaju dovoljno vremena. Psiholozi savetuju da se na dete ne ljutite, nego ga pozovite na druženje, mazite ga, zagrlite.
Preispitajte jeste li možda otišli u drugu krajnost pa da svome detetu previše uređujete život, mešate se u svaki detalj i pokušavate rešiti sve probleme, a ono bi rado nešto pokušalo i samo. I to kod njih može izazvati osećaj besa, ljutnje i razočarenja, pa se počinju opirati.