AUTIZAM: Jedno ime sa hiljadu priča

Danas je Svetski dan autizma – dakle, pravi trenutak da pričamo o ovom sve češćem oboljenju.

by | 2 aprila, 2021

Na samom početku, da naglasimo – stručnjaci tvrde da osobe sa autizmom i te kako mogu biti ravnopravni članovi društva, ukoliko im se obezbede odgovarajući uslovi i neophodna podrška. Zašto je autizam „jedno ime sa hijadu priča“ i šta je još važno znati o ovom neurorazvojnom poremećaju pročitajte zahvaljujući ekspertima platforme „DokTok“.

Šta je zapravo autizam?

Autizam predstavlja neurorazvojni poremećaj koga karakterišu smetnje u obrascima verbalne i neverbalne komunikacije i socijalnim interakcijama sa jedne, i stereotipna i repetitivna ponašanja s druge strane. Udružene, ove smetnje dovode do ograničenih aktivnosti i interesovanja, što utiče na svakodnevno funkcionisanje deteta i osobe sa autizmom u okruženju u kojem živi.

Kako se radi o spektru smetnji, težina kliničke slike autizma može varirati od blagih smetnji u jednoj od oblasti funkcionisanja deteta, do teškog ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju, usled narušenosti svih sfera u razvoju.

Kolika je učestalost ovog oboljenja?

Premda Srbija i dalje nema registar dece i osoba sa autizmom, prevalencija u drugim zemljama pokazuje kontinuiran porast dece kod koje je ovaj poremećaj dijagnostikovan (Centri za kontorlu bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama ističu da je prevalencija autizma u SAD 1 na 54 deteta, što ukazuje na kontinuiran porast). Iako uzrok autizma još uvek nije poznat, češće oboljevanje dečaka u odnosu na devojčice sugeriše na specifičnu udruženost genetskih i sredinskih faktora koji kod muške dece povećavaju rizik za nastanak ovog neurorazvojnog poremećaja.

Kada se javljaju prvi simptomi?

Iako rana dijagnostika i intenzivna intervencija na što ranijem uzrastu predstavljaju zlatni standard u većini zemalja, početak ispoljavanja prvih simptoma kod dece sa autizmom nije univerzalan. U zavisnosti od toga da li je reč o primarnom ili sekundarnom autizmu, razlikuje se vreme ispoljavanja smetnji, a neretko i njegova težina. Za razliku od primarnog autizma, kod kog dete od samog početka nema uredne faze razvoja, sekundarni autizam počinje regresijom u ponašanju nakon perioda urednog razvoja.

Koji su simptomi autizma?

Izmenjena ponašanja pre očekivanog progovaranja, kao što su slabo i selektivno odazivanje na ime, kratkotrajan kontakt pogledom ili njegov izostanak, izostanak socijalnog osmeha i interesovanja za druge, pojava senzornih smetnji u vidu preterane ili smanjene osetljivosti na određene senzorne stimuluse (svetlo, zvuk, dodir, miris, ukus), izmenjen ritam spavanja i hranjenja duži vremenski period, hiperaktivnost i motorička hipersenzitivnost, neobična interesovanja i oskudna igra, predstavljaju simptome koji zahtevaju procenu i praćenje multidisciplinarnog tima stručnjaka (koji pored logopeda i defektologa uključuje psihologe, psihijatre i neurologe usled pridruženih neuroloških smetnji kod neke dece).

Kako se autizam tretira?

Izbor i uključivanje dece u intenzivan tretman podrazumeva odabir onih intervencija koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti kod dece sa autizmom. U ovom trenutku to su logopedski i defektološki tretmani, ABA tretman (Primenjena analiza ponašanja) i, kod one dece kod koje je to potrebno, medikamentozna terapija isključivo propisana od strane odabranog dečijeg psihijatra ili neurologa koji prati dete.

Kako je reč o poremećaju koji primarno narušava socijalni aspekt funkcionisanja deteta, a kasnije i osobe sa autizmom što, između ostalog, utiče na dinamiku porodice u kojoj dete odrasta, jedan od primarnih faktora koji umnogome može ublažiti posledice poremećaja koji nosi „jedno ime sa hiljadu priča“ jeste inkluzija u širem smislu reči (ne samo inkluzija u
školsku sredinu) i pravo na veću vidljivost ove populacije u društvu u kom žive i odrastaju.

Pročitajte i… Saveti psihologa: Kako se izboriti s neprijatnim osećanjima?

Podrška stručnjaka “Doktok” platforme
Potrebnu podršku i konsultacije roditelji sa autističnom decom ili osobe sa autizmom mogu dobiti od strane „Doktok „stručnjaka. Na ovoj platformi za zdravstvene konsultacije svakodnevno vas čekaju defektolozi, logopedi, predijatri, ali i psihoterapeuti i psiholozi, koji vam mogu pomoći oko različitih pitanja i nedoumica u vezi s ovim problemom. Posetite www.doktok.rs i zakažite svoj termin kod željenog stručnjaka.


Savetuje vas diplomirani defektolog-logoped JOVANA JANJIĆ

Diplomirani defektolog-logoped Jovana Janjić je doktorant Specijalne edukacije i rehabilitacije. Osnivač je Centra za primenjenu edukaciju „Diktat“. Takođe je i logoped konsultant u Udruženju roditelja prevremeno rođene dece „Mali Div“. Autorka ima višegodišnje iskustvo iz oblasti ranog razvoja, stimulacije ranog razvoja i rehabilitcije razvojnih poremećaja. Bila je učesnik u kreiranju protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa (бр. 179025) Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2019. godine) i kreiranju protokola i evaluacije primene hiperbarične oksigenacije kod dece sa neurorazvojnim poremećajima Specijalne bolnice za hiperbaričnu medicinu (Beograd 2013-2018). Aktivno je učestvovala na međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama iz oblasti medicine, logopedije i specijalne edukacije.

 

lepotaizdravlje.rsWildpixel / iStock / Getty via Guliver

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.