Nepravilnosti na koži: Kada se treba obratiti lekaru

Saznajte sve o nepravilnosti na koži.

by | 5 marta, 2021

Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred vama su saveti medicinskih stručnjaka.

Nepravilnosti na koži imamo svi – idealna tekstura i ten ne postoje. Osim estetskog značaja, određene nepravilnosti mogu predstavljati pretnju po zdravlje, jer imaju mogućnost da zloćudno evoluiraju. Postavlja se pitanje kako te nepravilnosti prepoznati na vreme i kad se zbog njih treba javiti lekaru?

Šta možemo učiniti sami

Ono što svako od nas može uraditi jeste samopregled kože – dostupna mesta treba da pregledamo sami, a za ona malo teže dostupna, kao što su leđa ili gluteusi, zamoliti nekoga bliskog da to učini. Takođe je dobro i fotografisati kožu, da bismo lekaru naknadno pokazali kako je promena izgledala kada se pojavila – neke promene veoma brzo napreduju, pa je značajno imati slike “pre i posle”.

Pročitajte i… Saveti dermatologa: Kako se pravilno neguje koža zimi (I deo)

Primenite ABCDE pravilo

Kao osnovni metod procene treba koristiti ABCDE pravilo (A – asimetrija, B – ivica (border), C – boja (color), D – dijametar (> 6 mm), E – evolucija). Znaci upozorenja u vezi s bilo kojim od ovih kriterijuma mogu ukazivati na to da promena treba stručno da se pregleda. Iz ovoga se može zaključiti sledeće: ukoliko je promena asimetrična, ima iregularnu ivicu, ima više boja ili neobičnu boju, promera je većeg od 6 mm i menja se – treba se hitno javiti lekaru. Takođe, ukoliko postoji nepravilnost na koži koja ne liči na druge nepravilnosti, tj. na neki način odudara od ostalih (“znak ružnog pačeta”), treba da se probudi sumnja o prirodi promene.

Kako izgleda stručni pregled promena na koži

Metoda stručnog pregleda promena na koži i mladeža naziva se dermoskopija, bilo da se obavlja ručnim dermoskopima ili je kompjuterizovana. Postoji čitav niz obrazaca i pravila koja pomažu pri određivanju karaktera promene, naravno, uz iskustvo dermatologa. Svaka lezija koja je i minimalno sumnjiva treba biti ekscidirana, tj. kompletno uklonjena – estetski značaj je često jedva postojeći, dok uticaj na zdravlje može biti izuzetan (“when in doubt, take it out”).

Kod osoba kod kojih do sada nije otkrivena neka izuzetno sumnjiva promena ili već ne postoji uklonjena maligna promena, dermoskopiju treba obavljati preventivno jednom godišnje. Ukoliko postoji lični anamnestički podatak o već uklonjenoj promeni ili postojanju pozitivne porodične anamneze, dermoskopija se obavlja i češće, često i u periodu od 6 meseci.

Savetuje vas dr Aleksandra Radosavljević, lekarka opšte medicine i specijalizantkinja dermatovenerologije

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u julu 2017. godine. Pripravnički staž obavljala je u Domu zdravlja Zemun i KBC Zemun na odeljenju interne medicine i hirurgije. U toku studija učestvovala je na Globalnoj studentskoj konferenciji biomedicinskih nauka i Internacionalnom kongresu Evropskog udruženja kardiovaskularne i endovaskularne hirurgije kao član organizacionog tima. Radila je kao demonstrator na katedri Histologije sa embiologijom i katedri Socijalne medicine. Finalistkinja je “Case study showa” 2017. godinu za kompaniju “Roche” u oblasti onkologije. Oblasti njenog profesionalnog interesovanja su dermatovenerologija, radiologija, neurologija i fizikalna medicina.

Dok TokLightFieldStudios / iStock/Getty via Guliver

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.