Postporođajna depresija – Niste razmažene ako se osećate loše

by | 8 decembra, 2020
postporođajna depresija

Rođenje deteta i vreme koje sledi neposredno za njim, veoma su intenzivan i osetljiv period za svaku majku. Bez obzira na to koliko je dobro pripremljena na novonastalu situaciju i da li ima podršku okoline, ovo razdoblje je svakako stresno. Zbog niza promena u telu, hormonske neravnoteže, ali i stresa, majke se mogu susresti sa problemom kao što je postporođajna depresija.

Svakodnevna briga za novorođenče u život jedne majke donosi potpuno novi nivo stresa. Kada tome dodamo umor, neprospavane noći, neizbežne promene u načinu života, odnosu sa partnerom i ostalim članovima porodice, jasno je da postoji verovatnoća da se jave određene psihičke tegobe. (Pročitaj: Šta uraditi kada dete krvari iz nosa?)

Postporođajna tuga je prolazno raspoloženje, koje se javlja u prvim danima nakon porođaja i traje oko dve nedelje. U ovom periodu žene su jako osetljive, plačljive i sklone naglim promenama raspoloženja. Imaju problema sa nesanicom i otežanu koncentraciju, a često su i jako nezadovoljne sobom. Prema nedavnim istraživanjima, 20-40% majki će doživeti postporođajnu tugu. Ona ne predstavlja ozbiljan problem i ne šteti detetovom zdravlju, jer je majka, uprkos određenim poteškoćama, spremna da brine o njemu. Ova vrsta depresije smatra se uobičajenom reakcijom na promene nakon porođaja, koja se uz trud i podršku porodice lako savladava.

Međutim, ponekad majka nakon porođaja doživljava intenzivne promene raspoloženja, koje utiču na mnoge sfere njenog života. Tada je u pitanju jači oblik postporođajne depresije.

 

Šta je postporođajna depresija?

Postporođajna depresija je poremećaj raspoloženja praćen malodušnošću, depresijom i gubitkom interesovanja. Obično se javlja u prva tri meseca nakon rođenja deteta. U zavisnosti od težine i simptoma, može biti blaga, umerena i teška.

Pored osnovnih, javljaju se još neki simptomi:

● često plakanje, tuga i potištenost
● otežana koncentracija i poteškoće sa pamćenjem
● nemogućnost nošenja sa svakodnevnim problemima i zadacima
● iskrivljen ili negativan doživljaj stvarnosti, sadašnjosti, ali i budućnosti
● razdražljivost, teskoba, bezvoljnost
● nedostatak samopouzdanja i osećaj bespomoćnosti, beznađa, nemoći ili krivice
● nedostatak zanimanja za stvari kojima se žena ranije bavila (uključujući i seksualnu želju)
nesanica (koja nije povezana s detetovim potrebama) ili preterano spavanje
● slaba povezanost s detetom, gubitak zanimanja za dete, porodicu i druge aktivnosti, osećaj nedostatka ljubavi prema detetu ili preterana zabrinutost za njega
● ponekad se javljaju suicidne misli, strahovi i opsesivne misli da će majka nauditi detetu
● glavobolja, bol u grudima, ubrzano kucanje srca, bolovi u želucu…

Stručnjaci se slažu da kod žena koje boluju od postporođajne depresije postoje određene endokrinološke i neurofiziološke promene. Faktor rizika je postojanje depresije u porodičnoj istoriji bolesti, narušeni emotivni odnosi sa partnerom, nerazumevanje okoline, loše socioekonomske okolnosti, stresni događaji u majčinom životu… (Pročitaj: Kako pomoći depresivnoj osobi?)

Podaci pokazuju da manje od 20% žena sa ovim simptomima potraži stručnu pomoć. Žene se boje osude okoline i zato se same nose sa problemom. Majka se najčešće teši da je to normalno stanje i da će ga ona prevazići, a okolina je u takvom stavu podržava. Pa ipak, neophodno je obratiti se stručnjacima koji će naći najbolji način da pomognu ženi i omoguće joj da uživa u majčinstvu.

lepotaizdravlje.rs monkeybusinessimages/Getty via Guliver

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.