Iz meseca u mesec: Važni pregledi i analize za zdravu trudnoću

Tokom trudnoće, koja predstavlja jedan od najvažnijih i najlepših perioda u životu svake žene, veoma je važna adekvatna zdravstvena zaštita. Ona se sastoji od periodičnih pregleda i analiza kojima se prati zdravstveno stanje majke i ploda. Na ovaj način omogućeno je i da se na vreme identifikuju trudnoće sa visokim rizikom, a na pregledima buduće mame, uz podršku, dobijaju i određene savete i informacije u vezi sa trudnoćom.

Foto: Guliver/Thinkstock

– Antenatalna zaštita obuhvata skup mera i postupaka koji se sprovode u toku trudnoće, a s ciljem očuvanja zdravlja i sprečavanja oboljenja majke kako bi rodila zdravo i za život sposobno dete. Svakoj budućoj mami na početku trudnoće treba dati informaciju kako se i šta sprovodi u okviru kontrole trudnoće. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije kao i Nacionalnog vodiča za zdravstvenu zaštitu žena, kod zdravih, nekomplikovanih trudnoća, predviđeno je da trudnica obavi 9 pregleda i to 5 zbog lekarskog pregleda i 4 zbog ultrazvučnog pregleda. – objašnjava mr Gordana Pecić, ginekolog Doma zdravlja MediGroup Bulevar. U slučajevima normalne, zdrave trudnoće, ovo je sasvim dovoljan broj pregleda. Ponekad ženama koje su po prvi put trudne deluje da je ovo mali broj poseta lekaru i pregleda, te se dešavaju situacije u kojima se nekontrolisano odlazi kod nekoliko lekara kako bi se uradio ultrazvučni pregled, potvrdio pol, videla beba i slično, a bez realnih indikacija za tim pregledima.

– Ukoliko se tokom trudnoće pojave neke komplikacije ili problemi koji trudnoću svrstavaju u red rizičnih, tada se broj i vrsta pregleda određuje isključivo prema medicinskim indikacijama. Trudnica treba da se javi ginekologu na prvi, inicijalni pregled najkasnije do kraja drugog meseca trudnoće, a potom da redovno dolazi na planirane kontrole i preglede – kaže mr Pecić.

Koji su pregledi važni po mesecima tokom trudnoće pročitajte na sledećim stranama… 

Foto: Guliver/Thinkstock

Tokom trudnoće, posebno prve, često se javljaju različite nedoumice i brige. Jedna od njih je i da li se i koliko treba izlagati ultrazvučnom pregledu.

– Brojne su polemike vođene oko toga da li je ultrazvuk štetan za trudnicu, odnosno da li ima štetnog dejstva na plod. Ultrazvučni pregledi trudnica rade se pomoću sofisticiranih aparata i koriste se sonde sa frekvencom ultrazvučnih talasa od 3 – 10 MHz, tako da nema bojazni od oštećenja ploda ovim talasima – objašnjava mr Pecić i dodaje: – Dejstva ultrazvučnih talasa na okolna tkiva ogledaju se u smislu povećanja toplote, a pojedine frekvence ultrazvučnih talasa imaju kavitacioni efekat. Ovi efekti su znatno izraženiji kod primene terapeutskog ultrazvuka, zbog čega on ne bi trebalo da se radi kod trudnica. Važno je, ipak, napomenuti da ne treba zloupotrebljavati ultrazvučnu dijagnostiku i raditi preglede kad god to trudnica poželi, već po određenom protokolu.

Ultrazvučno praćenje trudnoće podeljeno je po mesecima, to jest po trimestrima. Na prvom inicijalnom pregledu trudnice koji treba obaviti do kraja drugog meseca trudnoće, a koji obuhvata i ultrazvučni pregled, utvrđuje se prisustvo trudnoće u materici, njena gestacijska starost (u nedeljama), verifikuje se vitalnost trudnoće prisustvom srčane aktivnosti ploda i fetalnim pokretima i procenjuje se očekivani termin porođaja. Tokom tog pregleda sagledavaju se i materica i jajnici, a lekar na osnovu nalaza i anamnestičkih podataka ima uvid da li je trudnoća u opsegu normalnih trudnoća ili onih sa povećanim rizikom.

Foto: Guliver/Thinkstock

– Drugi ultrazvučni pregled treba da se obavi u periodu od 11. do 14. nedelje gestacije (najčešće u 12. nedelji), kada se radi takozvani genetski sonogram, odnosno screening prvog trimestra. Uz određivanje veličine ploda i starosti trudnoće, određuje se i debljina vratnog nabora, prisustvo i merenje nosne kosti, prisustvo DVa i TP flow-a (4 najvažnija sonomarkera u prvom trimestru u evaluaciji aneuploidija) – objašnjava naša sagovornica.

Treći ultrazvučni pregled, kako ističe mr Gordana Pecić, treba uraditi u toku drugog trimestra, to jest u periodu od 20. do 24. nedelje gestacije:
– Tada se, sem utvrđivanja starosti trudnoće, sagledava kompletna anatomija i morfologija ploda jer je beba dovoljno velika da se sagleda njena anatomija i da se proceni njen razvoj. Ispituje se svaki deo tela (glava, moždane strukture, srce, želudac, bubrezi, creva, kičma i udovi), i određuju se protoci utero-placentne i feto-placentne cirkulacije. Sagledava se veličina, izgled i lokalizacija posteljice, kvalitet i količina plodove vode i određuje dužina grlića (takozvana cervikometrija kojom se procenjuje cervikalna insuficijencija – veoma bitno u cilju sprečavanja prevremenih porođaja). U 28. nedelji treba uraditi jedan poseban ultrazvučni pregled koji  sagledava fetalno srce (fetalna ehokardiografija) i koji je od posebnog značaja ukoliko se ima u vidu da se većina fetalnih anomalija odražava upravo na srcu.

Foto: Guliver/Thinkstock

U trećem trimestru radi se još jedan ultrazvučni pregled (od 30. do 34. nedelje gestacije) kada se sem standardnog određivanja gestacijske starosti, prate vitalne karakteristike i pokreti ploda (disanje, srčani rad, pokreti ekstremiteta). Prati se morfologija i biometrija ploda, položaj i težina ploda, utvrđuje zrelost posteljice, gleda kvalitet i količina plodove vode i određuje cirkulacija, to jest protok kroz najznačajnije krvne sudove (materične i fetalne).
– Važno je napomenuti da uredan ultrazvučni nalaz (potvrđen tokom ekspertnog ultrazvuka u toku drugog trimestra), ne isključuje mogućnost postojanja genetskih bolesti ili genetski uslovljenih anaomalija, ali da odsustvo pokazatelja postojanja bolesti značajno redukuje rizik za postojanje istih – naglašava mr Pecić.

Kao najprecizniji neinvazivni screening u otkrivanju genetskih anomalija jeste takozvani Double test koji se radi u periodu od 11. do 14. nedelje, ili pri veličini CRL ploda od 45 do 84 mm.
– To je kombinovani test koji se sastoji od ultrazvučnog pregleda (određivanje veličine ploda putem meranja CRL, određivanja starosti trudnoće, merenja vratne brazde ili translucence – nakupina tečnosti između bebine kože i fascije na vratu i određivanja biohemijskih markera iz majčine krvi – Bhcg i PAPPA). Ovim vrednostima dodaju se i individualni parametri poput godina života majke, telesne težine, pridruženih oboljenja, da li je pušač, dijabetičar, da li je trudnoća blizanačka i da li je nastala iz postupka IVF. Potom se svi ovi parametri obrađuju i dobija se rezultat Double testa koji predstavlja statistički proračun, to jest verovatnoću da je fetus u povećanom riziku za prisustvo neke genetske anomalije (pre svega trizomije 13, 18 i 21 – Sy Down). Ovaj test nije dijagnostički već statistički, sa stopom preciznosti od 85 %. Sagledavanjem 4 specifična sonomarkera za prisustvo/odsustvo genetskih anomalija, ovaj procenat se povećava na skoro 90%.

Foto: Guliver/Thinkstock

Tokom trudnoće, a zbog stvaranja i izlučivanja velikih količina već postojećih (E2 i E3) kao i novonastalih hormona (HCG, HPL- posteljice), dolazi do promene metabolizma ugljenih hidrata. Da bi se nivo glukoze u krvi održavao u normali, pankreas mora da stvori veće količine insulina jer je zajedničko svojstvo ovih hormona njihovo insulinsko-anatagonističko delovanje.
– Ako je nivo insulina nedovoljan, povećava se nivo šećera u krvi i tada govorimo o gestacijskom dijabetu. Povišene vrednosti šećera u krvi imaju višestruki efekat tokom trudnoće: brži je rast deteta, češće su anomalije, veći je broj prevremenih porođaja, češće su komplikacije tokom trajanja trudnoće i u porođaju. Dijagnoza gestacijskog dijabeta se postavlja na osnovu OGTT- (oralni glucoso tolerans test), pa je ovaj test važan da bi se što ranije postavila dijagnoza i da bi se pravovremeno delovalo te sprečile posledice. Trudnicama u grupi sa niskim rizikom ovaj test treba uraditi u periodu od 24. do 28. nedelje, dok trudnicama sa povišenim rizikom za gestacijski dijabet treba uraditi odmah, već na početku trudnoće, a potom ga ponoviti od 20. do 24. nedelje. Dijagnoza se postavlja prisustvom dve ili više patološke vrednosti glikemije u okviru OGTT-a – kaže mr Pecić.

Kako naglašava mr Pecić, “jako je bitno da se između ginekologa i buduće mame ostvari dobar odnos, odnos uzajamnog poverenja i podrške”. Trudnoća je period koji je, bez obzira na sve lepote i radosti koje donosi, istovremeno i period velikih promena u životu žene, kako fizičkih, tako i psihičkih i emotivnih.
– Lekar je taj koji će buduću majku uputiti i informisati o svemu što treba da uradi od pregleda u toku trudnoće, daće joj savete o ishrani, fizičkoj aktivnosti, seksualnoj aktivnosti, putovanjima, upotrebi lekova, pružiće joj podršku i ohrabriti je da što lakše i lepše prođe kroz taj period. Sa druge strane, buduća majka, treba da ima veliko poverenje u svog izabranog ginekologa kako bi ispoštovala preporuke i savete koje je dobila i kako bi se rasterećena pripremala za najznačajniji događaj u svom životu – za rađanje i početak materinstva – zaključuje mr Pecić.