Kako usvojiti dete?

Trend usvajanja dece, i pored svoje biološke, već je duže vreme popularan među holivudskim zvezdama. Navešćemo samo par Džoli-Pit koji su apsolutni rekorderi među slavnima (troje usvojene, troje biološke) i Madonu koja je ovih dana dobila dozvolu Vrhovnog suda Malavija o usvojenju još jednog deteta, ovog puta devojčice, što s njenom decom čini četvoro.
Šta se, međutim, dešava ako niste holivudska zvezda, već običan smrtnik s Balkana kome je priroda uskratila mogućnost da postane roditelj, a to ipak žarko želi? Pitali smo Tatajnu Cvetanović, psihologa iz Centra za zaštitu dece i odojčadi u Beogradu, ustanove poznatije kao Zvečanska.

800 dece bez staranja
„Dete može da se usvoji iz hraniteljske porodice ili institucuje. U Srbiji ima oko petnaestak domova za decu bez roditeljskog staranja uzrasta do 18 ili 26 godina, ali su samo u ustanovama „Kolevka“ iz Subotice i našem Centru u Beogradu smeštene bebe, kao i deca mlađeg uzrasta za kojima vlada najveće interesovanje usvojitelja. Tu su i domovi za decu sa smetnjama u razvoju u kojima su zbrinuta umereno, srednje i teško ometena deca, ali se ovakva kategorizacija i smeštaj ne vrši pre 5, 6 godine“, kaže za naš portal g-đa Cvetanović i dodaje da je prema procenama Ministarstva rada i socijalne politike trenutno u institucijama smešteno oko 800 dece bez roditeljskog staranja.

PROCEDURA
Prema podacima istog Ministarstva preko 90 dece je usvojeno u drugoj polovini 2008. i prva dva meseca 2009., dok je procena da će do kraja godine nove adrese dobiti ukupno oko 200 mališana. Mnogi parovi koji razmišljaju o proširenju porodice na ovaj način pre nego što se upuste u avanturu bivaju obeshrabreni pričama o komplikovanoj i dugotrajnoj proceduri, koja ih na tom putu čeka, te unapred odustaju od bilo kog pokušaja. A evo kako taj put otprilike izgleda…

Procena kandidata…
Prvi korake prikupljanje odgovarajuće dokumentacije, a to su osim ličnih karata i izvoda iz matičnih knjiga rođenih i venčanih, potvrde da budući roditelji nisu lišeni roditeljskog prava, da nijedan od partnera nije pod istragom, nije osuđivan, nije lišen poslovne sposobnosti i nije oboleo od bolesti koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje deteta, poput zaraznih ili bolesti zavisnosti. Budući usvojitelji takođe prilažu dokumentaciju o vlasničkim papirima i prihodima. Ova hrpa se predaje Centru za socijalni rad na opštini na kojoj su supružnici prijavljeni, gde tim koji čine psiholog, pedagog i socijalni radnik donosi mišljenje o opštoj podobnosti kandidata.
Odabir i priprema
„Procena ne traje duže od dva meseca i uglavnom je svi kandidati prolaze. Podaci o usvojiteljima idu dalje u centarlni registar pri Ministarstvu za rad i socijalna pitanja gde se ujedno slivaju podaci o deci koja su podobna za usvajanje. Ministarstvo daje preporuku za nekoliko parova, a konačni odabir (najbolje porodice za dete, a ne obrnuto) vrši Centar za socijalni rad u čijoj je nadležnosti dete. Ovaj odabir traje 2,5 do 3 meseca ili manje. Po novom Porodičnom zakonu iz 2005. god. tokom ovog perioda parovi prolaze kroz pripremu koju čini paket edukacije o razvoju deteta i usvojenju kao izboru, što je dobra stvar. Sledi poziv za upoznavanje sa detetom, i ako sve prođe kako treba (a u najvećem broju slučajeva je tako) nakon 6 meseci međusobnog prilagođavanja pod nadzorom stručnjaka, i samo usvajanje“, nastavlja naša sagovornica.
Samcima treba dozvola
Prema novom Porodičnom zakonu osim bračnih i vanbračnih parova mališane mogu da uvajaju i samci, s tim što im je, za razliku od parova, neophodna dozvola ministra za porodičnu zaštitu, što je praktično formalnost. Još jednu novinu čini uvođenje surogat majki na mala vrata. Jedna od odredbi zakona glasi da roditelj daje saglasnost za usvojenje sa označavanjem ili bez označavanja usvojitelja. Dakle, budući roditelji nađu ženu koja hoće da rodi, ali ne i da zadrži dete i ona ih imenuje, tako da dete ide direktno novim roditeljima ako se ocene kao pogodni usvojitelji.

TRI PREMA JEDAN
Problema izgleda kao da nema, međutim on leži u činjenici da je svuda, ne samo kod nas, znatan nesklad između broja parova zainteresovanih za usvojenje i dece pogodne za to. Ovaj odnos je otprilike tri prema jedan. Deca koja se mogu usvajati su ona čiji je porodično pravni status rešen, što u prevodu znači da je ispunjen jedan od četiri uslova predviđenih zakonom: dete nema žive roditelje, roditelji nisu poznati ili je njihovo boravište nepoznato, roditelji su potpuno lišeni roditeljskog prava, kao i situacija kada su roditelji saglasni sa usvojenjem. Ako je, dakle, potencijalnih roditelja više od napuštene dece, postavlja se pitanje zašto u domovima uopšte ima mališana, odnosno zašto nisu svi zbrinuti?
„Retki su slučajevi kada se majka odmah odriče deteta, čime bi proces usvojenja mogao da počne, dok ujedno nije ni kompetentna da se o njemu stara. To su najčešće vanbračne majke asocijanog ponašanja, skromnog sociokulturnog statusa iz više trudnoća i većina ili sva njena deca već se nalaze u sistemu zaštite. Opštinski Centri socijalne zaštite na kojoj je majka prijavljena i koji su detetovi staratelji, bi trebalo da u ovakvim slučajevima reaguju tako što majku šalju na program rehabilitacije ili pokreću postupak za potpuno lišavanje roditeljskog prava. Centri su, međutim, često neažurni, a ako i pokrenu postupak, sudovi nisu ažurni, proces traje godinama, dok detetu dragoceno vreme povoljno za usvajanje prolazi“, napominje Tatjana.

STRANCI SU TOLERANTNIJI
Drugi razlog zbog čega u domovima uopšte ima dece jeste u samoj strukturi „kandidata“. Analiza Ministarstva za rad i socijalna pitanja jasno pokazuje da polovina mališana ima određene smetnje u razvoju i manje zdravstvene probleme, dok je trećina romske nacionalnosti. „Naši ljudi nisu senzibilni na romsku decu, dok se mališani drugih nacionalnosti usvajaju bez problema. Usvajaju se i romska deca, ali samo ako su bele puti. Bez obzira na edukaciju kroz koju prolaze nisu tolerantni ni prema deci sa razvojnim smetnjama, čak ni onim najblažim koje imaju dobre prognoze za budućnost. Kada se ova deca oduzmu od ukupnog broja na jedno zdravo, belo dete dolazi 6-7 potencijalnih roditelja. Ako dete čeka duže od godinu dana na novu porodicu može se ići na inostrano usvojenje. Strani državljani, a naročito Šveđani, daleko su tolerantniji prema tamnoputoj i deci sa specijalnim potrebama“, ističe g-đa Cvetanović.

BUDITE HRANITELJI
Za sve parove koji žele da se ostvare kao roditelji jedno od mogućih rešenja jeste da u tome uživaju putem hraniteljstva, a da se usvajanje odloži na neko vreme. Ovo je naročito pogodno u slučajevima kada majka nije lišena roditeljskog prava. „Kao i usvojenje, i hraniteljstvo je oblik porodično-pravne zaštite u kojoj hranitelj vrši roditeljsku funkciju do detetovog punoletsva (ukoliko se ne prekine ranije) i za to prima određenu nadoknadu od države. Osim što je način da se ubrza proces usvojenja, hraniteljstvo daje vremena detetu, baš kao i roditeljima, da se bolje adaptiraju jedni na druge i, ako se ispostavi da je tako bolje, predomisle. Prema novom Porodičnom zakonu iz hraniteljstva je moguće ići na usvajanje do detetove 18 godine, ako su sa tim obe strane saglasne“, završava naša sagovornica.

AH, TAJ ZAPAD!
Za kraj pomenimo da u Švedskoj ne postoje ustanove za decu bez roditelja, jer su ona smeštena kod majke kojoj sistem socijalne zaštite izlazi u susret na svaki mogući način. Ako je to potrebno država joj obezbeđuje stan, adekvatnu socijalnu pomoć, kao i osobu koja pomaže u čuvanju dece, ako je to potrebno i 24 časa dnevno. Mogu se usvajati samo deca čiji su roditelji poginuli, a i njih uvek prihvataju rođaci.

Tekst: Nataša Lazović