Šta treba da se radi ako dete odbija da jede
Iako stručnjaci stalno govore da su nam deca sve deblja, ima i onih mališana koji mrljave za stolom i ne vole da gube vreme na hranu. Mladim mamama u pomoć priskaču bake, prijateljice i komšinice pa čak i internet forumi, ali su one često prepuštene same sebi i nisu sigurne kako da postupe ako njihov mezimac odbija da jede ili jede veoma malo.
Nikada ih ne terajte da jedu jer na taj način postižete samo suprotan efekat Jer, ako je u pitanju beba, dovoljno je da izgubi 10 odsto svoje težine (a to je 500-700 grama) pa da joj život bude ugrožen. Kad problem možete da rešite sami a kad je neophodno da potražite pomoć stručnjaka? O tome govori knjiga čuvenog ruskog pedijatra Jurija Belopoljskog „Neodložna pomoć kod kuće. Mama postavlja dijagnozu“, a odlomke iz nje objavio je moskovski list „Argumenti i fakti“.
Treba li da se brinete?
Apetiti čoveka zavisi od niza činilaca, a pre svega od individualne sposobnosti razmene materija. Na apetit deteta utiču potrebe organizma. Rast deteta se odvija neravnomerno: u prvoj godini i kasnije u doba adolescencije dete aktivno raste, pa mu se samim tim apetit povećava. Apetit takođe zavisi od utroška energije: što je dete aktivnije, to bolje jede. Međutim, ako dete odbija hranu, loše izgleda i raste sporije od vršnjaka, roditelji treba da se posavetuju s lekarom.
Mogući uzroci slabog apetita
– Neredovni obroci: dete nema naviku da jede u određeno vreme.
– Slatkiši između obroka: što više slatkiša i grickalica vaš mališan jede između obroka, to ćete ga teže naterati da pojede tanjir supe i porciju barenog povrća.
– Bolest: kad se dete razboli, apetit mu se drastično smanjuje, jer organizam svu svoju snagu troši na borbu sa bolešću. U tom slučaju dete ne treba kljukati hranom.
– Emocionalni stres: ako je dete zbog nečega zabrinuto ili uznemireno, roditelji treba da obrate pažnju na njegova osećanja, a ne na količinu pojedene supe.
Odbijanje hrane
Neretko mališan ne voli jednu do dve namirnice ili jede samo hranu spremljenu na određen način; na to treba gledati kao na njegov specifičan ukus i ne terati ga da jede ono što mu se ne sviđa. Nagovaranje, insistiranje ili, ne daj bože, pretnje imaju najčešće suprotan efekat. Ukus čoveka se s vremenom menja pa se dešava da deca odjednom prestanu da uživaju u nekom jelu, ali zato rado prihvataju nešto što do tada nisu volela.
Da li je to opasno?
Opasnost da će detetu koje samo ograničava svoj jelovnik „zafaliti“ preko potrebne hranljive materije nije velika. Dečji organizam koji redovno dobija hranu neće gladovati. Potrebe za kalorijama zavise od uzrasta:
– od 3 do 5 godina 1.500 kcal
– od 5 do 8 godina 1.800 kcal
– od 8 do 12 godina 2.000 kcal
– od 12 do 16 godina 2.400 kcal
Treba li mališane terati da jedu?
Decu nipošto ne treba silom kljukati ili ih ucenjivati da bi pojeli koji zalogaj više. Ako to radite, stalno će dolaziti do nepotrebnih sukoba. Nastavite da mu predlažete raznovrstan jelovnik, ali nemojte da se ljutite ili brinete ako neke namirnice neće ni da okusi. Ono što možete da uradite jeste da vodite računa o tome da ne uzima slatkiše i grickalice između obroka i stiče naviku da jede u određeno vreme. Treba imati na umu da je za zdravlje opasnije ako se dete jednolično hrani ili unosi preteranu količinu hrane nego ako povremeno slabo jede ili privremeno ima loš apetit.
Kako se popravlja apetit
– Potrudite se da dete bude što aktivnije da bi trošilo energiju: prijaće mu fiskultura, igre i šetnje na svežem vazduhu. Takođe pazite da ga ne pretopljavate.
– Nikad ne kljukajte mališana. Ne terajte ga da jede na silu jer možete kod njega da izazovete odvratnost prema hrani.
– Poslužite detetu kao primer. Najbolje bi bilo da porodica obeduje zajedno. Pokažite mu da i vi uživate u hrani koju ste svima spremili.
– Slatkiši i grickalice su najveći neprijatelji dobre ishrane. Ponudite detetu slatkiš posle osnovnog obroka, recimo kao užinu uz sveže ceđen sok ili čaj. Deca treba da imaju dve užine: najbolje je da to bude voće, orašasti plodovi (bademi, orasi, lešnik) ili sušeno voće.
Izvor: Blic online