Ivanin rečnik ludih tridesetih: N kao NIKO kao ja

Piše: Ivana Jovanović

Ako si žensko, imaš porodicu i posao (pa još i solidno plaćen), većina će reći za tebe – svaka čast, sve joj ide od ruke. Ako si žensko, imaš porodicu i posao, sigurno ti je mnogo puta prošla kroz glavu misao: niko kao ja! Ali, jednako mnogo puta i ova: kako bi bilo dobro da ne moram da radim!

-Biti mama i supruga, sudeći po obimu odgovornosti i obaveza, nije „sporedno“ zanimanje. Nije da nam dižem spomenik, ali realno zahteva celo žensko srce, veliki deo glave, pa i tela. Sećam se da sam nakon prvog porodiljskog odsustva nedelju dana išla na posao bukvalno plačući, nemoćna da se izborim sa savešću koja me je optuživala da sam loša mama, jer sam bebu od godinu dana ostavila sa nepoznatom bebisiterkom. S druge strane, mislim da bih poludela da ne radim. Ko bi izdržao među šerpama i pelenama čitav dan. Mi smo vaspitavane da se školujemo, budemo radno sposobne, finansijski nezavisne, a ako baš mora – nezavisne i na sve druge načine. Uglavnom i jesmo.

Ali, eto, ima dana kada moja ambicija ne ide dalje od kuvanja i peglanja. Dosta kafe i džezerica u pozadini se podrazumevaju. Toliko od mene! – pričam kumi Ani u telefon, dok buljim u mrvice od keksa rasute po dečjoj sobi. Kad li je ova mala uspela ovoliko da namrvi! Uzimam usisivač.

U poslednje vreme, kroz medije i realan život, srećem veoma uspešne i jake žene. Šta to znači? Sve su u četrdesetim, obrazovane su, majke su po troje, minimum dvoje dece, imaju skladne brakove, ozbiljne, odgovorne i plaćene poslove, putuju mnogo, što poslom što privatno, nose kvalitetnu garderobu, skupe aksesoare, izlaze sa prijateljima, kandiduju se za predsednice država…A dan im traje isto kao svačiji drugi – dvadest četiri sata. Ni sekundu duže. Kada se govori o uspešnim muškarcima, uspeh se isključivo posmatra kroz prizmu posla. Decu i kućne obaveze niko ne spominje. A i što bi, muškarci se time ne bave.

-Znaš li šta žene-zmajeve razlikuje od muškaraca-zmajeva: trpljenje i strpljenje. Ženama je u venama sposobnost da stisnu zube i izdrže sve što im život nametne, a nameće im više nego muškarcima. Biologija je htela da mi budemo majke, a ne oni. Ženu je priroda obdarila čvrstom voljom, izdržljivošću, strpljenjem i, toliko puta spomenuto, “multitaskingom”. Neka kaže ko šta hoće, ali oni ne mogu da čuvaju dete, telefoniraju, usisavaju i odgovaraju na mejl istovremeno. Ja mogu, i radim to svaki božji dan, ali – naiđu dani kao ovaj. Daj mi samo kafu i džez. Ni za šta drugo nisam sposobna. I dok ja kukam, žene-zmajevi idu dalje, grabe, jurišaju, osvajaju, multitaskuju…Kako neko može uvek, a neko – kao ja, svako malo stiska dugme reset? – žalim se teatralno, pakujući usisivač. I opet je sve kao pre keksa.

– Stani malo – prekida me Ana. – Sve je tačno što kažeš. Samo si napravila jednu grešku. I to slovnu. Ne “neko – kao ja” stiska dugme reset, nego “niko kao ja” ne stiska dugme reset… sa toliko stila. Neki zmajevi možda nikada ne spavaju i ne zastajkuju, ali ti, ili ja, trčimo na naš način, našim tempom, po originalnom scenariju, koji često izaziva aplauz, ali i suze i smeh i kritike. I šta fali kafi i džezu?

Eventualno kap-dve viskija. I dobra knjiga.
Da bi ambicija bila ostvariva, mora da bude dobro odmerena, usklađena sa našim mogućnostima i samo za mrvicu veća od tih mogućnosti, čisto da bismo napredovale. A te mrvice preko mogućnosti – upravo nas one čine drugačijim, posebnim. Možda nisam zmaj, ali što znam sa mrvicama! Niko kao ja.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje