Bezazlene pojave koje uznemiruju sve majke (Prvi deo)

Ako ste se do sada „stresirali“ svaki put kada vaš bebac uradi nešto neuobičajeno, nakon čitanja ovog teksta, svakako ćete mirnije spavati…

Od dana kada beba dođe na svet, mame ne rade ništa drugo nego se motaju oko njih. Čak i dok anđelčići spavaju, mame (umesto da se odmaraju) sede pored krevetića i blaženo gledaju u najdraže biće posmatrajući njegovo sićušno lice, nosić, ručice… A onda se beba naglo trgne! Ili, pogleda u mamu, pa ukrsti očima… Ili, pocrveni u licu kao da će eksplodirati… Većina majki (naročito mladih) u tim momentima se zbuni, neke se uspaniče i pomisle: „O, ne! Moje dete je razroko!“ Ili: „O, ne! Moje dete se nekontrolisano trza! Sigurno nešto sa njim nije u redu!“. Da bismo vas smirili i uverili da su takve pojave sasvim normalna stvar, jedna beba je rešila da se „izjada“ svojoj mami i da joj „objasni“ šta se to zapravo dešava.

1. Ponekad pocrvenim u licu i ispuštam čudne zvuke…
Bebina creva miruju devet meseci u maminom stomaku, ne radeći apsolutno ništa. Kada se beba rodi i počne da sisa, njena creva dobijaju ogroman „zadatak“ koji ne uspevaju baš uvek najbolje i da obave. Zato beba često ispušta gasove, pri tom se naprežući kao da kaki (s već poznatim crvenilom u licu), a mame se tada obično zabrinu i pomisle da bebu nešto boli ili da ima problema sa pražnjenjem creva. Ne sekirajte se, sve je u redu… Kada primetite ovu pojavu kod vaše bebe, podignite je u uspravan položaj jer nije jednostavno ispuštati „golubove“ u ležećem položaju.

2. Nisam se ojeo zbog prljave pelene…
Male bebe piške svakih sat-dva, ali pošto se hrane na svaka tri sata, obično ih tada majke i presvuku, tako da nema bojazni od ojeda. Međutim, i pored redovnog presvlačenja, neke bebe se ipak ojedu. Zašto? Zato što njihov probavni sistem još nije dorastao tome da sagori sve ugljene hidrate iz mleka i da ih pretvori u kiselinu. Kada beba ispušta gasove, tada se oslobađa i deo kiseline koja iritira njenu nežnu kožu. Ako je to slučaj sa vašom bebom, potrebno je da se potrudite da joj češće menjate pelene i da joj obilnije mažete guzu.

3. Možda moji noktići deluju kao da su urasli, ali nisu…
Većina roditelja brine zbog izgleda noktića svoje bebe jer izgledaju kao da su urasli u meso. Međutim, to je sasvim normalna pojava i ne treba da vas brine. Ako, i pored ove naše tvrdnje, sumnjate da je bebin nokat urastao u meso, napravite mali test: nežno prstima stisnite bebin nokat. Ako je urastao, to ćete veoma brzo saznati (prema količini buke koju će dete proizvesti).

4. Imam ravna stopala, ali to ne znači da ću hodati poput medveda
Sve novorođene bebe imaju ravna stopala i to ne treba da vas brine. Pre bi trebalo da vas zabrine ukoliko vaša beba ima podignut svod stopala u prvih nekoliko meseci života, jer to može da bude znak nekog neurološkog poremećaja. Ali, ne mora! Proces formiranja svoda stopala odvija se sve do predškolskog uzrasta.

5. Nekoliko meseci neću moći da ispravim noge i prstiće, pa šta?
Odraslom čoveku utrnu noge ako samo sat vremena ne promeni položaj. Zamislite kako se oseća beba koja devet meseci raste u skučenom prostoru? U početku je sve OK, ali pošto vreme odmiče, beba raste, a prostor se sužava, ona mora da se snađe kako zna i ume. Bebe problem skučenog prostora rešavaju tako što skupljaju nožice prema bradi, a, kada izađu „na slobodu“, ne mogu odmah da se priviknu na širinu prostora, tako da se još izvesno vreme ponašaju kao da se još uvek nalaze u maminom stomaku. Taj „običaj“ će zadržati još mesecima, a nožice i stopala potpuno će im se ispraviti tek oko treće godine života.

6. Jednim okom gledam prema istoku, a drugim prema zapadu…
Očni mišići kod novorođenih beba još nisu dovoljno jaki da usmeravaju pogled ka „istom mestu“. Vremenom, oni jačaju, ali ponekad se dešava da jedan mišić brže napreduje od drugog, tako da beba izgleda kao da je razroka. Ova pojava treba da nestane oko trećeg meseca bebinog života. Ukoliko se to ne dogodi, konsultujte se sa pedijatrom.

7. Ne mogu da dišem na usta, već samo na nos!
Kod novorođenih beba glasne žice postavljene su nešto viši položaj nego kod odraslih. To im omogućuje da neometano dišu dok sisaju, ali ova pojava ima i loših strana: beba ne može da diše na usta, i to će joj predstavljati veliki problem ako joj se nosić zapuši. Ne brinite, za nekoliko meseci naučiće da diše na usta.

8. Plačem, a suza ni od korova!
Ni manjeg bića ni većeg galamdžije! Prvih nekoliko nedelja novorođena beba radi samo četiri stvari: plače, sisa, spava, prlja pelene, a zatim opet plače, i tako u krug. Međutim, od tog silnog plakanja, nećete videti ni jednu jedinu suzicu! Evo zašto je to tako: potrebno je nekoliko meseci da se bebini suzni kanali potpuno otvore. Do tada, u suznim žlezdama stvara se samo onoliko tečnosti koliko je neophodno da se održi vlažnost bebinog oka.

9. Bez tumbanja, molim!
To je za mene veoma stresno i opasno! Mozak novorođene bebe još uvek nema mijelinski „omotač“, koji predstavlja neku vrstu masne „izolacije“ nerava, tako da on nije „fiksiran“ unutar lobanje. Ukoliko novorođenu bebu neko grubo prodrma, njen mozak se tada pomera napred-nazad, što može da dovede do niza veoma ozbiljnih oštećenja. Zato, još uvek nejakim bićima treba „rukovati“ nežno i pažljivo.

10. Moje disanje je ubrzano i nepravilno, ali to ne znači da sam bolestan!
Odrastao čovek diše polako i ujednačeno, od 12 do 20 udisaja u minutu. Novorođena beba udahne 60 puta u minutu, a ponekad se desi da ne diše i po desetak sekundi. Ovo se dešava iz sledećeg razloga: bebina pluća su veoma mala, a neurološki sistem ne funkcioniše još uvek u potpunosti. Kratko rečeno, potrebno je da prođe oko šest meseci da se pluća i mozak usklade i da počnu da rade ujednačeno.

Izvor: Mojabeba.r