Categories Prevencija

Sajberuvce: Da li je moguće da dete prođe skrining sluha, iako ne čuje? Auditivna neuropatija kaže da jeste.

Osnovni predznak da imamo posla sa auditivnom neuropatijom upravo je situacija kada dete prolazi OAE test (test skrininga u porodilištu), ali je rezultat BERA testa neuobičajen.

1 do 3 dece u 10.000 novorođenčadi imaju auditivnu neuropatiju. Prava retkost i vrlo zafrknuta situacija.

Zvuk na uobičajen način ulazi u srednje uvo, ali se problem javlja na putu od srednjeg uha do mozga.

Auditivna neuropatija je veoma specifična

„Ako ste videli jedno dete sa auditivnom neuopatijom, videli ste jedno dete sa auditivnom neuropatijom.” – izreka je koja nezvanično kruži u stručnim krugovima audiologa. Šta to znači? Upravo znači to što i kaže – da je svako dete sa poremećajem iz spektra auditivne neuropatije (ANSD*) priča za sebe.

Na primer, osoba koja je ima, može da čuje sve a da ne razume ništa.

Slušni nerv se sastoji od velikog broja nervnih vlakana koje provode zvuk.

Svako od tih vlakana treba da provodi nervni impuls istom brzinom.

Samo ukoliko sva vlakna nerva rade sinhronizovano tj. u istom brzinom, mi razumemo šta čujemo. Ako postoji razlika u brzini prenosa impulsa u vlaknima, makar ona bila na nivou hiljaditog dela sekunde, doći će do izobličavanja impulsa i nećemo razumeti šta čujemo.

Drugim rečima, antena radio uređaja u našem autu prestaje da ima dobar signal radio stanice i mi čujemo da se nešto priča na radiju, ali od silnog šuštanja i krčanja ne možemo da razaznamo šta.

Zavisno od situacije i od slučaja do slučaja, ovo stanje se može javljati povremeno, a može biti i stalno. Isto tako, i samo trajanje situacije nestanka prijema ili nesinhronizovanog slušanja može trajati od vrlo kratkih perioda, pa do konstantnog lošeg prijema.

Ipak, mozak je čudo

Posebno kod male dece. Njihov mozak može da se prilagodi situaciji i sam nađe način da prevaziđe problem. Ukoliko postoji dovoljno intenzivna stimulacija i motivacija, mozak može da se reorganizuje. Ako jedan deo mozga ne funkcioniše na odgovarajući način, drugi deo mozga može da preuzme „posao” dela koji ne radi. Zato je stalno posmatranje i praćenje razvoja deteta važno, kao i stalna stimulacija.

Da bi situacija bila još neverovatnija, postoje osobe koje imaju ANSD ali razumeju i govore bez poteškoća, osim možda u gužvi. Kako je to moguće? Upravo zbog fenomenalnosti mozga i njegovih mogućnosti. BERA meri očekivanu reakciju na zvuk. Ima slučajeva gde je put zvuka drugačiji i samim tim, BERA ga ne beleži iako postoji. Veoma retko, ali se dešava.

Triput meri…

Zbog svih ovih specifičnosti koje auditivna neuropatija sa sobom nosi, lekari su izrazito oprezni kada je u pitanju ova dijagnoza.

Kao dodatna potvrda dijagnoze koristi se ispitivanja refleksa slušnog živca. Test za ovo se radi u okviru timpanometrije. Ukoliko je refleks negativan, uz pozitivan OAE i negativan BERA test to je skoro siguran pokazatelj da je u pitanju auditivna neuropatija (ANSD)*.

Dešava se i da se neuropatija javlja zajedno sa oštećenjem sluha. Ovde je verovatnoća pojavljivanja ANSD značajno veće – otprilike, 1 od 10 dece oštećenog sluha ima ovo stanje. U tom slučaju je negativan i OAE i BERA test, a sama dijagnoza neuropatije se postavlja usled detaljnog pregleda različitih testova.

Prvo pri postavljanju dijagnoze, a zatim i pri određivanju tretmana uzimaju se u obzir svi rezultati testiranja sluha deteta različitim metodama. Rezultati dobijeni subjektivnim metodama poput audiometrije su od posebnog značaja pri odluci o terapiji.  U našem slučaju (da, da, mi smo ti – baš, baš posebni), iako su rezultati svih objektivnih metoda govorili da kohlearni nema smisla ugrađivati, subjektivna metoda je pokazala da dete reaguje na zvuke preko 60dB. Ovo je bilo presudno da se ipak pokuša sa kohlearnim, jer „nešto tamo provodi zvuk”.  I, sreća da je bilo tako…

Ova situacija i jeste toliko specifična, jer je postavljanje dijagnoze samo prvi izazov u nizu sa kojim se roditelji i stručnjaci susreću. Kod nas, trebalo je da prođe skoro godinu dana od prve sumnje nas kao roditelja (mališa je tada imao 6 meseci), do momenta kada je konačno urađena BERA (14. mesec) i kada je postavljena dijagnoza koja mi je, priznajem, tada izgledala kao najgora moguća opcija.

Deca sa ANSD dijagnozom se obično upućuju na magnetnu rezonancu (MRI) kao na naredni pregled. MRI treba da pokaže stanje i eventualno funkcionalnost slušnog nerva. Nama je, pak, MRI urađen tek mnogo, mnogo kasnije i to na naše izuzetno insistiranje, li to je već za neku drugu priču.

Ostatak teksta pročitajte OVDE

Foto: pixabay.com

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

UREĐENJE DOMA