Otkrivena veza između omega-3 masne kiseline i muške plodnosti?
Ko je mogao pretpostaviti da muška plodnost zavisi od same arhitekture spermatozoida? Studija sprovedena na Univerzitetu u Ilinoisu (SAD) pokazuje da je određena omega-3 masna kiselina neophodna kako bi se nezreo spermatozoid pretvorio u super plivača spremnog za oplodnju.
„Normalno je da se na vhu spermatozoida nalazi lučna struktura nazvana akrozom, koja poseduje ključnu ulogu tokom procesa oplodnje, jer se u njoj nalaze, koncentruju i organizuju enzimi neophodni za prodor spermatozoida u jajnu ćeliju žene“ reči su Manabua Nakamure profesora biohemijske i molekularne nitricije Univerziteta u Lilinoisu, jednog od autora studije.
Studija po prvi put dokazuje da je dokosaheksaenoična kiselina (DHA) esencijalna u izgradnji i fuziji delova iz kojih se sastoji akrozom. „Bez DHA, ova vitalna struktura spermatozoida ne može se napraviti što ima za posledicu da spermatozoid ne može izvšiti svoju osnovnu funkciju“ kaže Timothy Abbott, lekar na doktorskim studijama i koautor rada.
Muškarci koji su zabrinuti po pitanju svoje plodnosti, sigurno se pitaju koja hrana sadrži ovu masnu kiselinu. Naime, morska riba, naročito losos i tunjevina bogat su izvor DHA.
Naučnici su bili zaintrigirani ulogom koju DHA ima u stvaranju zdravih sprematozoida tokom istraživanja koje su sproveli na mišu koji nema gen, ključan u procesu sinteze ove masne kiseline. „Pregledali smo broj spermatozoida, njihov oblik i pokretljivost te sposobnost za oplodnju. Rezultati su govorili da je miš bez ovog gena praktično neplodan“ istakao je profesor Nakamura.
Međutim, kad je mišu servirana hrana koja je bogat izvor DHA, fertilnost se vratila. Ovo otkriće je jako iznenadilo istraživače. Kad je korišćena hrana bogata sa DHA, sve abnormalnosti koje su ranije bile ispoljene povukle su se.
Da bi se otkrila tačna uloga DHA u procesu spermatogeneze korišćen je 3d laserski skening mikroskop kako bi se pregledali tanki isečci tkiva testisa i pregledali svi stadijumi procesa razvoja spermatozoida. Dodatnim bojenjem enzima, mogao se pratiti njihov put tokom svih stadijuma ovog preocesa.
„Ono što smo videli je da se akrozom formira tako što se vezikule koje sadrže enzime spajaju u strukturu lučnog izgleda. Međutim, ova fuzija se ne događa ukoliko je DHA odsutna“ poručuje Nakamura.
U odsustvu DHA vezikule sa enzimima se formiraju, ali se ne spajaju i ne grade akrozom koji je jako bitan u samoj strukturi spermatozoida.
Nakamura ističe veliku važnost koju ova kiselina ima u procesima membranske fuzije jer je sveprisutna u tkivima kao što su mozak, retina i testisi, te će rezultati koje su postigli sigurno imati dalji uticaj na istraživanja u polju moždane funkcije, konkretno ispitivanja koja se tiču demencija i vida. Logično bi bilo pretpostaviti da DHA ima važnost u tkivima gde je od ključnog značaja vezikularna fuzija. Moždano tkivo je jedno od takvih i moguće je dalje ispitivanje da li deficit DHA ima uticaj na razvoj demencija jer neuronska aktivnost sama po sebi uključuje i procese vezikularne fuzije.
Ovim radom nedvosmisleno je pokazana uloga i značaj koju DHA ima u izgradnji zdravih spermatozoida neophodnih za začinjanje novog života. Kako je izvor ove masne kiseline poznat i relativno dostupan ne bi bilo loše razmotriti uključenje tunjevine i lososa u jelovnik mučkaraca koji imaju problema sa nalazom spermograma. Tačne dnevne potrebe nisu ovim radom preporučene, niti je to bio cilj, ali verujemo da će budućnost doneti i konkretnije savete po tom pitanju. U svakom slučaju istraživanja se nastavljaju.
Autor: www.klinikaPERINATAL.com