Stres-o-metar: Koja vrsta stresa vas pogađa?

Od nekih oblika stresa možete da se razbolite – od drugih ćete postati jača osoba. A koja vrsta stresa vas pogađa? Otkrijte to pre nego što dostignete tačku ključanja!

Brojna istraživanja pokazuju da se nivo stresa povećava u svakoj narednoj dekadi. Prosečan student danas oseća isti stepen anksioznosti kao psihijatrijski pacijent u ranim pedesetim godinama prošlog veka. Drugim rečima, stres kojem je u moderno doba izložena većina ljudi, i to svakodnevno, pre nekoliko decenija bio je razlog zbog kojeg su ljudi tražili pomoć psihijatra. Istraživanja takođe pokazuju da su žene osetljivije na posledice stresa od muškaraca. Razlog? Emotivnije su i poseduju istančaniju mentalnu percepciju. Zapravo, ženski mozak je poput mentalnog blendera – sakuplja sve informacije i beskrajno prerađuje problem u glavi.

Izmerite svoj nivo stresa:

Imali ste loš dan na poslu
Stres-o-metar: 4

Ovo je najočitiji primer onoga što stručnjaci nazivaju akutni stres – situacija koja će vas trenutno izvesti iz takta, ali vas neće (mnogo) koštati. Akutni stres ubrzava puls i disanje, povećava krvni pritisak i izaziva pojačano lučenje hormona stresa u organizmu. Ova reakcija je evolutivno opravdana, jer je koristila našim davnim precima da izbegnu opasne situacije i sačuvaju život.

Imate loš dan na poslu… svaki dan
Stres-o-metar: 9

Ako se jedan loš dan pretvori u svakodnevnu tenziju, onda ćete biti suočeni za hroničnim stresom, koji izaziva teže posledice po organizam. Tokom perioda hroničnog stresa nivo adrenalina i kortizola u organizmu konstantno povišen. Takvo stanje može da izazove depresiju, nesanicu, hipertenziju i kardiovaskularne bolesti. Zapravo, eskperti smatraju da je stres direktan ili indirektan uzročnik čak 80 odsto oboljenja. Nažalost, ne postoji sistem u organizmu na koji stres ne utiče.

Tokom vremena, visok nivo kortizola može da oslabi imunološki sistem, pa se organizam manje efikasno bori protiv raznih bolesti. Britanski naučnici su otkrili da stres, premda nije uvek uzrok kancera, povećava rizik od ove bolesti za 20 odsto kod žena koje rade pod velikom tenzijom.

Nedostatak novca
Stres-o-metar: 8

Briga zbog kredita i drugih oblika zaduživanja, kao i poteškoća da se pronađe adekvatan posao, ne nestaje preko noći, te stres koji ona izaziva najčešće postaje hroničan, dakle nezdrav. Ono što najviše narušava opšte zdravlje jeste osećaj bespomoćnosti, koji može da se prevaziđe pozitivnijim odnosom prema problemu i pronalaženjem praktičnih rešenja.

Raskid emotivne veze
Stres-o-metar: 6

Iako izaziva intenzivna osećanja, raskid emotivne veze ipak je epizoda akutnog stresa. U ovom slučaju postoji početak i kraj, a kada to emotivno prebrodite, prestaju štetne posledice i na fizičko zdravlje.

Naravno, ukoliko ste bili u braku, ili ste živeli sa partnerom, dodatna anksioznost zbog preseljenja, zakonskog postupka i rešavanja drugih praktičnih problema uvećava pritisak i produžava period emotivnog „isceljenja“. Nije ništa neobično da raskid ili razvod izazove kratku, ali intenzivnu, fazu depresije. Međutim, svaka žena je drugačija. Brzina oporavka zavisi od otpornosti vašeg tela i uma, kao i od drugih stresnih stvari u vašem životu.

Smrt voljene osobe
Stres-o-metar: 10

Smrt bliskog prijatelja ili člana porodice, u tehničkom smislu je privremeni stres. No, budući da je osećaj tuge intenzivan, i da je potrebno mnogo vremena za prevazilaženje bola, često se pretvara u hroničnu, nezdravu anksioznost. Zapravo, bilo koja vrsta dugotrajnog stresa, zbog koje se osećate bespomoćno, beznadežno ili poraženo, može toksično da deluje na psihofizičko zdravlje.

Važna prezentacija/sastanak na poslu
Stres-o-metar: 1

Iako vam suočavanje sa grupom ljudi – možda uz sukob mišljenja – deluje kao veliki stres, stručnjaci kažu da se to tretira kao zdrav pritisak. Koristan stres je sve ono što utiče na razvoj ličnosti i samopouzdanja.

Na primer, to može da bude polaganje vozačkog ispita. Na početku ćete osećati snažan stres. Pojačano ćete se znojiti, osušiće vam se usta, srce će ubrzano kucati… No, protok adrenalina i kortizola kroz vene jača vašu efikasnost na zadatku i čini vas, iako kratkotrajno, bržim, jačim i mentano „oštrijim“.

Baš kasnite
Stres-o-metar: 2

Da li će vam zbog toga srce brže kucati? Da. Da li će hormoni stresa kružiti organizmom? Da. Ipak, ovaj problem je zaista minoran i kratkotrajan, pa ćete se vratiti u normalu za svega nekoliko minuta, a ne nakon više dana ili nedelja.

Ali, ako uvek kasnite – na posao, na sastanke, preglede, u pozorište ili bioskop – onda je to druga priča. Problemi u vladanju vremenom, baš kao i novcem, mogu da postanu nezdrav, hroničan izvor stresa. A ako kašnjenjem (na posao) započinjete dan, onda su veliki izgledi da će se taj trend nastaviti i tokom dana, što vas uvodi u vrlo štetan začarani krug.

Šta treba da uradite kada stres postane „alarmantan“?

Možda osećate da ste većinu vremena pod stresom, ali u kojoj meri to utiče na vaše zdravlje? Da biste to otkrili, morate da osluškujete svoje telo. Ako primetite da vas češće boli glava, ili vas muči nesanica, onda morate odmah da reagujete – da se opustite – ili ćete, u suprotnom, osetiti ozbiljne posledice po zdravlje. U druge, tipične znake usled dejstva stresa na organizam, spadaju akne na licu, bol u leđima, zaboravnost, mučnina, čak i osip.

I, obratite pažnju na svoje emotivno stanje. Bez obzira na to koliko mislite da možete da podnesete, ako vas i najmanja sitnica izbaci iz ravnoteže, ili dospete u stanje potpunog gubitka kontrole nad većinom (ili svim) sferama života, onda treba da se obratite psihoterapeutu ili psihijatru.

Konstantan osećaj anksioznosti može da bude znak kliničke depresije ili poremećaja pažnje, za šta je neophodna psihijatrijska pomoć. U svakom slučaju, ako mislite da vaše zdravlje trpi posledice stresa, a ne možete sami da se izborite sa tim, obavezno se obratite lekaru.

Autor: Life Content