Categories Reč stručnjaka

Da li nam vreme diktira život?

Kad god se menja prognoza, a ove godine se to dešava gotovo svakodnevno, ljudi se žale na glavobolje, manjak koncentracije, promene raspoloženja… O najčešćim meteoropatskim reakcijama i njihovim posledicama po naše zdravlje razgovarali smo s Jasminkom Smailagić, biometeorologom RHMZ Srbije.

Razgovarala: Brankica Treskavica

Foto: Guliver/Thinkstock
Foto: Guliver/Thinkstock

Da li je broj meteoropata u porastu, ili se vreme sve češće menja, pa i ljudi koji inače nisu osetljivi primećuju posledice?

Meteoropatija se definiše kao grupa simptoma i reakcija koji se ispoljavaju kad dođe do promene jednog i više meteoroloških parametara (nagle promene temperature i atmosferskog pritiska, nagli porast relativne vlažnosti vazduha, pojačan vetar…). Meteoropatom se naziva onaj kod koga su pojava tegoba ili pogoršanje stanja osnovne bolesti povezane s određenim vremenskim prilikama. Danas nema više meteoropata nego ranije, već moderan život nosi više stresa, a on povećava negativno dejstvo pojedinih biometeoroloških situacija, s tim što je i čovek postao mnogo osetljiviji na njih. U RHMZ-u od 1982. godine prate se meteoropatske reakcije i uticaj pojedinih biometeoroloških faza na trinaest najčešćih bolesti.

Šta najviše utiče na naše zdravlje – promene temperature, vlažnosti vazduha ili atmosferskog pritiska?

To zavisi od stanja samog organizma. Najosetljiviji su hronični bolesnici, koji, u zavisnosti od osnovnog oboljenja, reaguju na meteorološke promene s manje ili više izraženim tegobama. Najopasnije su nagle promene vremena, kad telo ne može u kratkom roku da se pripremi i adaptira na novonastale vremenske uslove. Ta adaptacija traje od dva do četiri dana.

U vašoj struci pominju se pozitivni i negativni joni, elektromagnetni talasi… Kako oni utiču na naš organizam?

Pri svakoj promeni vremena, u atmosferi se stvaraju elektromagnetni impulsi, koji bez izuzetka utiču na ljudski organizam,podstičući ga da reaguje i da se prilagođava. Na taj način, elektromagnetnim talasima, nagle promene temperature (ekstremno niske ili visoke), atmosferski pritisak i vlažnost vazduha opterećuju svaki organizam. Mi smo, zapravo, električna bića, koja upijaju i emituju elektricitet iz atmosfere i predmeta iz okoline. Davno je dokazano da atmosfera naelektrisana negativnim jonima izuzetno dobro deluje na naš organizam, dok ga ona druga razara. Odatle i neprijatnosti vezane za atmosferske prilike. Pred nevreme vazduh se naglo ispunjava pozitivnim jonima. To naročito osećaju oni koji boluju od astme, bronhitisa, i srčani bolesnici. Posle kiše atmosfera je puna negativnih jona, pa se zato tada dobro osećamo.

Koliko dana ili sati pred promenu naš organizam počne da reaguje?

Od četiri do 48 sati.

Šta se dešava u vazduhu te ljude koji imaju reumu bole kosti?

Ovakve tegobe najčešće se dešvaju kad iz toplog i suvog vremena prelazimo u hladno i vlažno. Pad atmosferskog pritiska uzrokuje širenje tečnosti i vazduha, a isto to se dešava i unutar zglobnih ovojnica – što pojačava bol kod osoba s reumatskim oboljenjima.

Za glavobolju se obično okrivljuje nizak ili visok vazdušni pritisak. Da li je to opravdano?

Glavobolje su uslovljene naglom promenom temperature i njenim izraženim dnevnim hodom (velika razlika između minimalne i maksimalne dnevne temperature), prolaskom fronta, znatnom razlikom u vazudušnom pritisku, tj. naglim smenjivanjem visokog i niskog vazdušnog pritiska, kao i pojačanim hladnim vetrom. Migrenu može urzokovati i nizak i visok pritisak, naročito ako naglo raste. Povezana je s vlagom, vetrom i naglim promenama u okviru jednog ili dva dana.

Foto: Guliver/Thinkstock
Foto: Guliver/Thinkstock

 

 

Na koji način vlaga utiče na naš organizam, pa nam se leti – ako je vlažnost vazduha visoka – čini da je temperatura znatno viša nego što jeste?

Naš organizam se hladi tako što se kroz znoj i isparavanje oslobađa određen deo tečnosti. Kad je vazduh zasićen vodenom parom, onda je taj proces usporen, pa imamo utisak da je toplije nego što jeste. Ako je hladno, a duva vetar, dešava se nešto slično, samo što je proces suprotan.

 

Neretko u biometeorološkoj prognozi čujemo upozorenja – oprez u saobraćaju i moguća dekoncentrisanost. Koji faktori utiču na to?

Prilikom prolaska frontalnog sistema, kao i pri pojačanom južnom i jugoističnom vetru, pored razdražljivosti i promenljivog raspoloženja, moguća je i smanjena koncentracija. Dodatni oprez u saobraćaju neophodan je i kad se u bioprognozi govori o pospanosti, koja se javlja pri niskom pritisku, povećanoj oblačnosti i slaboj kiši.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

UREĐENJE DOMA