Organska i prirodna kozmetika – koja je razlika?

by | 20 avgusta, 2021

Kada čujemo reč „organsko“ i „prirodno“ uglavnom pomislimo da se radi o istoj stvari. U današnje doba, kada je najvažnije da stvari koje koristimo u bilo koje svrhe nisu veštačkog porekla i kada je podignuta svest o korišćenju sastojaka iz prirode, postavlja se jasno pitanje – da li je „organska“ i „prirodna“ kozmetika isto, a ako nije, šta je bolje za nas?

Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. Razliku između organske i prirodne kozmetike objasnila nam je dr Aleksandra Radosavljević, lekarka opšte medicine i specijalizantkinja dermatovenerologije.

Organska i prirodna kozmetika: Ovo je osnovna razlika

Može se upotrebiti vrlo jasna doktrina: organska kozmetika je uvek prirodna, ali prirodna kozmetika nije uvek organska. Naime, da bi prirodna kozmetika bila organska, neophodno je da ima minimum 70% organskih sastojaka.

Organska kozmetika obuhvata proizvode napravljene isključivo od sastojaka iz kontrolisanog organskog uzgoja, od biljnih sastojaka, sastojaka mineralnog porekla (npr. cink-oksid) i životinjskog porekla (npr. vosak, lanolin). U njenoj proizvodnji je strogo zabranjeno korišćenje GMO, nanotehnologije, veštačkog đubriva i pesticida, kao i sterilizacije zračenjem. Proizvod mora imati znak da je organskog porekla, a da bi ga dobio, mora proći predefinisan sistem kontrole i sertifikacije. Ukoliko ga nema, moguće je da je proizvod prirodnog porekla, ali onda nije organski (npr. lekovita bilja i ulja).

Prirodna kozmetika je sva ona kozmetika koju regulativa navodi kao prirodnu. Određeni minimum koji mora imati najčešće je 1% prirodnih sastojaka, dobijenih direktno iz biljaka i minerala, bez ili sa minimalnom obradom. Ne sme sadržati agresivne deterdžente, sulfate, kao ni sintetičke konzervanse i boje i ne sme se testirati na životinjama. Pri kupovini proizvoda naznačenih kao „prirodni“, treba voditi računa o sastavu na etiketi – proizvođači mogu zloupotrebiti izraz i proizvodi mogu sadržati i do 30% sastojaka sintetičkog porekla, kao što su mirisi, naftni derivati, sintetički konzervansi i silikoni. S druge strane, ne smeju sadržati sastojke poput parabena i formaldehida, etil-acetata i nitroceluloze, koji dokazano utičnu na kancerogenezu.

Kao poseban entitet navodi se i medicinska kozmetika.  Ona je omiljena lekarima, posebno dermatolozima, zbog svog dejstva. Jednostavno rečeno: medicinska kozmetika je iznad tzv. „obične“ kozmetike koja se može nabaviti u drogerijama, a ispod medicinskog leka prema dejstvu. Koristi se kao pomoćno ili jedino sredstvo u lečenju većine kožnih oboljenja (ekcema, akni, psorijaze itd.). Njeni sastojci direktno utiču na poboljašnje stanja na koži.

Organska i prirodna kozmetika

Zaključak

Imajući sve ovo u vidu i razlike između organske i prirodne kozmetike, jasno je da organska kozmetika ima primat u odnosu na tako nazvanu, prirodnu. Zahvaljujući sastojcima dobijenim iz kontrolisanog uzgoja, izbegavaju se štetna dejstva artificijelnih sastojaka.

Međutim, treba istaći i nekoliko negativnih strana obe vrste kozmetike u odnosu na komercijalnu, lako dostupnu:

  • Viša cena – prirodni i organski proizvodi sadrže sastojke koji se teže proizvode i pakovani su u drugačiju ambalažu, pa je i cena samim tim viša.
  • Laka kvarljivost – s obzirom da nisu dozvoljena dodatna sredstva koja produžavaju životni vek preparata, organska i prirodna kozmetika se lakše kvare.
  • Alergijske reakcije – ukoliko znate da ste alergični na određene prirodne biljne i životinjske materije, potrebno je detaljno pročitati sastav da bi se neželjena reakcija prevenirala.
  • Koža se sporije navikava: sa organskom i prirodnom kozmetikom rezultati se postižu sporije, pa ukoliko ste fan brzih rezultata, ova kozmetika nije za vas.

 


Savetuje vas dr Aleksandra Radosavljević, lekarka opšte medicine i specijalizantkinja dermatovenerologije

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u julu 2017. godine. Pripravnički staž je obavljala u Domu zdravlja Zemun i KBC Zemun na odeljenju interne medicine i hirurgije.

U toku studija učestvovala je na Globalnoj studentskoj konferenciji biomedicinskih nauka i Internacionalnom kongresu Evropskog udruženja kardiovaskularne i endovaskularne hirurgije kao član organizacionog tima. Radila je kao demonstratorka na katedri Histologije sa embriologijom na katedri Socijalne medicine. Finalista je „Case study show“-a 2017. godine za kompaniju „Roche“ u oblasti onkologije. Oblasti njenog profesionalnog interesovanja su dermatovenerologija, radiologija, neurologija i fizikalna medicina.

Toa Heftiba via Unsplash; fotografija doktorke via DokTok

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.