Avatar Mileva

Piše: Mileva Pavlović www.milevapavlovic.rs

Kažu da je pravo značenje reči Avatar povezano sa inkarnacijom božanstva na zemlji u hinduizmu. No, Avatar u savremenom dobu je sasvim nešto drugo nešto što ima veze sa sopstvenom predstavom o sebi samom uz najbolje osvrte na najčešće nepostojeće kvalifikacije i kvalitete.

I tako se meni izuzetno dopalo da na društvenim mrežama kreiram Avatar Milevu, koja je po svim kvalitetima, izgledom, obrazovanjem, duhvitošću i visprenošću, nadmašila mnoge viđene face, a o manekenkama da i ne govorimo.

Avatar Mileva je visoka, zgodna vitka, mlada, dugonoga crnka, koja osvaja pogledom, pozom i stilom. Osmeh joj je biseran, usne nabujale, grudi neodoljive, noge besprekorne, poza zavodljiva, popaljiva i vrćua. Na njoj je odeća firmirana, koloritna, ukrojena, minimalistička… ona koja pokazuje sve, a pokriva nužno i minimalno, sva je u prirodnim materijalima, svili, krznu, dijamantima i koži. Pljušte brendovi, cipele, tašne, naočari, automobili, destinacije, prijatelji, pratioci, komentari,ljubavnici… A, tek postovi… sve sama prepisana mudrost do mudrosti, asocijacije, interpretacije, tumačenja, pesnička i filzofska izražavanja… Pogledi zamućeni, figura vretenasta, a tekst nobelovski… trima rečima: udica za budale.

Foto: Milica Trnavac

Uistinu, gadim se Avatar Mileve, mene jadnice, koja želim da budem savršena onima koji ne mogu da me vide. Gnušam se lažnih predstava, ulepšanih i isfotošopiranih sika i kvazi uglova gledanja. Nemam poštovanja za sve one koji bez diploma pišu da su akademski građani, koji bez stila sebe proglašavaju modnim ikonama i bez mozga dele savete drugima na story-jima i postovima.

Prezirem kvazi osobe, jadni su mi oni koji lažu na društveni mrežama… Jer, koliko god se docrtavao i brisao, mrlje ostaju… Koliko god poništavali realnost, Avatari nisu realni i nikada neće biti. Koliko god sami sebe lagali ogledala će uvek biti tu. Potrebno je samo da se umijemo, pogledamo i priznamo sebi da nismo ničija inkarnacija, već plod sopstvenog zalaganja i zavrnutih rukava, dok radimo na sebi.

Ne postoji Avatar Mileva, iako, priznajem, bih silno želela da budem savršena. Do tada ću voleti svoje mane i na sopstvenim slikama ličiti na sebe, uz sve rizike koji su mogući i koje nosi realnost.