Bolje druga žena Bredu Pitu, nego prva Peri Periću

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

It’s Complicated nije samo Relationship Status na Facebooku. To je združeni odgovor naučnika na pitanje da li su ljudska bića monogamna ili poligamna. Da li je u našoj istinskoj prirodi da budemo ceo život posvećeni i seksualno verni samo jednoj osobi ili u njoj nema mesta ekskluzivitetu?

Varaju svi. I muškarci i žene i to u tako velikoj meri da naučnicima nije jasno kako ijedan par uspeva da savlada veštinu ostajanja zajedno.

Čuvena antropološkinja Margaret Mid u knjizi ’Mit o monogamiji’ kaže da je monogamija najteži i jedan od najređih od svih oblika bračnih uređenja u čovečanstvu, mada se nama tako ne čini. Bar ne na prvi pogled.

Ali kada uzmemo u obzir da o pravom stanju u nečijem braku saznamo samo ako se jedan od partnera javno pobuni protiv prevare ili dugotrajnog postojanja treće osobe, ili čak više njih (priča drugima ili se razvede), pitam se šta je sa ostalim bračno obavezanim, koji ćute o (brojnosti u) svojim brakovima i pravu istinu zadržavaju u svoja četiri zida.

Gledajući juče film ’Vojvotkinja’, cmizdrila sam nad sudbinom glavne junakinje, koju igra Kira Najtli. Pošto mu nije rodila muškog naslednika, njen muž zavodi njenu prijateljicu i privodi je u kuću, kao svoju drugu ženu. Da bi mogla da viđa decu i zadrži društveni status, Vojvotkinja biva primorana da se pomiri s tim. Postojanje druge žene biva prećutno prihvaćeno u društvu.

Iako se priča dešava pre nekoliko vekova, podsetila me je na činjenicu da to postoji i danas. Na blic sam se setila čak tri slučaja postojanja paralelnih porodica, u mojoj najbližoj okolini. Radi se o uspešnim i bogatim muškarcima koji, bez problema, izdržavaju po dve porodice. Svi su namireni i prećutno prihvataju onu drugu ženu/decu/porodicu. Obema ženama i porodicama, u proseku, posvećuju podjednako vremena, samo je jedna malo više lišena mirnog sna, poremećenog njegovim hrkanjem. Da apsurd bude veći, obično je to ona zakonita.

Nameće se zaključak da kada se ima dovoljno para za sve šopinge, letovanja, zimovanja, kuće, stanove, kola i školarine, nikoga više nije briga za monogamiju! Praktično, ničija pozicija nije ugrožena, sem moralno.

Mada, zašto bismo monogamiju izjednačavali sa moralom kad je to ionako tekovina savremenog društva. I to osiromašenog jer je imati drugu ženu i porodicu ili više njih, vrlo skupo i mnogima nedostižno. Sasvim logično, nameće se pitanje da li je to jedini razlog njihove monogamnosti.

S druge strane, svi oni koji nisu u prilici da nađu sebi ženu i osnuju porodicu bivaju ugroženi i vrlo agresivni. Teško ih je držati pod kontrolom i time postaju opasni za društvo. Porodičnim ljudima je mnogo lakše manipulisati. Pre svega, zbog dece, nad kojom bdiju i zbog kojih bi sve učinili, samo da ih zaštite.

Pripremajući ovu kolumnu, anketirala sam četiri žene na ovu temu. Tri su odgovorile da je monogamija njihov izbor, dok četvrta nije pobornik braka. Da je to paradoksalno, potvrđuje činjenica da su dve od tri ’monogamne’ bile u vezama sa oženjenim muškarcima. I to, tek, onako, besplatno, što bi rekli – bez izdržavanja i finansijske potpore, ako izuzmemo sve suze, razočaranja i bol, koje ničim na ovom svetu ne mogu da se plate.

U evolutivnoj osnovi, smatra se da je muška priroda poligamna jer poseduju veliki broj spermatozoida, a time i mogućnost da oplode veliki broj žena. S druge strane, samim tim što žene imaju mali broj jajnih ćelija i ograničen broj trudnoća koje mogu da iznesu tokom života, smatra se da su, u osnovi, monogamne. Stoga žene pažljivo biraju partnera, sa kojim će ući u seksualne odnose radi ostvarenja potomstva, a muškarci imaju nagon da zaskoče što više njih.

Međutim, ironija je da monogamija mnogo više odgovara muškarcima nego ženama, kako kaže Endru Triz, u knjizi ’Dekodiranje ljubavi’. Navodi da je sve pitanje brojeva i da je žena spremna da uđe u poligamnu vezu, ako uspe da privuče dovoljno vrednog partnera. Ne samo finansijski, već i sa kvalitetnim genetskim materijalom.

U poligamiji muškarci niskog statusa najgore stoje jer moraju grčevito da se bore da sebi obezbede bilo kakvu partnerku. Čak je i epski konflikt u Homerovoj ’Ilijadi’ započeo oko jedne žene.

S druge strane, poligamija ženama nudi veliku mogućnost da upecaju bolje muževe. Jedna prosečna žena može da se skrasi uz prosečnog muža ili može da izabere da bude druga žena nekom muškarcu visokog statusa. Žene će se isprva verovatno zgroziti na tu zamisao, ali ako ih pitate da li bi radije bile druga žena Bred Pita ili jedna jedina nekog NN lica, mislim da je jasno šta bi većina izabrala.

U monogamnom društvu konkurencija među ženama je silno povećana dok je konkurencija među muškarcima značajno smanjena. Kako je muškaraca na planeti sve manje, borba postaje sve okrutnija.

Iako zakonom propisana kao jedino legitimna u zapadnom društvu, monogamija postaje sve klimavija. Većina nas živi po principu serijske monogamije tako što smo u vezi sa jednim partnerom određeno vreme, dok nam to odgovara. Nakon toga, nalazimo drugog, što zapravo vodi usporenoj poligamiji.

Bilo kako bilo, svesni smo da se odnosi među muškarcima i ženama menjaju i da jedan brak za života nije više sveto slovo na papiru. Zapravo, promena se već desila. Ostalo je još samo da se načini promena u oceni moralnosti postupka, da bi bilo društveno prihvatljivo. Pre toga, neophodno je spaliti sve romantične priče i bajke o prinčevima na belom konju.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations

Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru.