Categories Blog

Duda Alapača: Duže od tri minuta

Da je put do pakla popločan dobrim namerama, uverila sam se koliko još prošle nedelje, kada sam Milanci uvela novi digitalni super premijum paket za teve. I šta će meni to, pitala je i zbunjeno obrtala daljinski u ruci. Kako mama, šta će ti…? Treba ti. Sad imaš sve programe, imaš i internet i besplatne pozive u mreži i možeš da premotavaš sedam dana unazad… Šta da premotavam? Bilo šta, mama. Propustiš seriju, samo klik na dugme i eto je, gledaš sve što želiš, kad želiš, koliko želiš… Šta imam da premotavam, frknu Milanka. Znam u kolko je sati Gumuš, sednem, odgledam – to je to. Šta će meni premotavanje… Ok, mama, bićeš ti meni zahvalna za ovo jednog dana.

Jednog dana. Možda. Ali ne i danas. I ne juče, kad me je pozvala i rekla da joj maknem onu skalameriju iz kuće kako god znam i umem. A što mama? Kako što..?! Kako što, Dudo!? Ja sam naučila na moj stari televizor i na moj stari daljinski. Ovo sad ništa neće kako ja hoću. Šta ”neće”, mama…? Ne znam. Stisnem jedinicu, kaže – nema signala, stisnem crveno – ugasi se. Evo sad sela, hoću da pogledam seriju, a on ni da bekne. No signal. Kako bre, majka, no signal, pa jesmo sve lepo sinoć namestili…? Sinoć jesmo, al’ sad evo neće. Dobro, mama, rekoh i udahnuh duboko. Jesi zvala kol centar…? Nisam, ne umem ti ja s njima… da mi se barem javi neko živo čeljade, nego ”ako želite pripejd, stisnite jedan, ako želite postpejd, stisnite dva, ako hoćete na engleskom, stisnite tri…” i sve ti ja to Dudo, lepo ispritiskam, kaže – svi operateri su zauzeti, čekanje na javljanje operatera je duže od tri minuta. Svirala mi ona muzika pola sata, ma misliš ti da se neko javio…? Mama, kod njih se uvek čeka…. Znam, al’ meni je prošla serija, Dudo, o tome se radi!

Dobro, mama. Ajde uzmi sad daljinski i pritisni crveno dugmence. Koji daljinski? Stari ili novi? Novi. Koji mi je sad novi, kuku meni, reče Milanka i tačno mogadoh da zamislim kako se, s druge strane žice, preznojava. Mama, novi je onaj koji nisi stigla da uviješ u celofan. Ko kaže da nisam, usprotivi se moja majka. Dobro, uzmi onda onaj veći. Onaj manji više ne koristiš ni za šta, on ti više ne treba. Uzela, reče. Dobro, ajde pritisni crveno. Koje crveno, ima tri. Nema, mama, tri. Crveno u gornjem levom uglu. Pritisla sam, reče. I…? I ništa. Jeste stavili baterije? Bože, Dudo, za šta me ti držiš…? Aha…! Ček, evo, evo… lampica se neka upalila…! Dobro i…? I ništa. Opet no signal. Ok, mama, ajmo sad ovako. Ima li neki dugmić na daljinskom da piše ”source”? Šta da piše? So-ur-ce. Pa ne vidim ti ja ovo ništa bez naočara… Stani… E… evo piše pover. Nije to mama, ne treba nam pover. Source gledaj. Tamo negde oko onog velikog dugmeta na sredini što piše ”ok”… Oke vidim, al source nema. Ne može da nema, mama, mora biti. E vala nema, Dudo, znam valjda da čitam. Mama… Ajmo ovako… jel’ tata tu…? Jeste. E daj mi tatu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA