Na terapiji: Da li je Srbija naša “drvena noga”?
Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije
“Drvena noga” je izgovor, ono “ali” koje vučemo celog života, a zbog koga “kao” nismo realizovali svoje ciljeve i potpuno se ostvarili kao ličnosti. Volim da mislim da ljudi u svom životu stvarno teže da se ostvare kao individualna i jedinstvena bića i da im nije cilj da imaju “avione i kamione”, da što manje rade, da imaju slavu i moć. Ali, šta su istinski razlozi zbog kojih ne uspevamo da se ostvarimo u potpunosti i ne uživamo srećni i zadovoljni? Nabrojaću neke…
Nedostatak sposobnosti. Neki od nas nisu dovoljno sposobni, nemaju dovoljno talenata, kreativnih, radnih sposobnosti, organizacionih i liderskih te moraju da se zadovolje dosadnim i rutinskim poslovima koji ne mogu previše da usreće niti unaprede čoveka. Ali, šta je tu je. Takvih poslova je mnogo, neko mora da ih radi i ako se nađemo na takvoj poziciji, bolje je da je prihvatimo kao odraz realnosti, tj. svojih sposobnosti nego da ceo život težimo nečem mnogo višem i budemo nezadovoljni.
Zatim, jedan od problema je nedostatak znanja i veština. Možda ne znamo dobro engleski jezik da bismo potražili posao u inostranstvu, možda nismo dovoljno edukovani da bismo pokušali da se osmelimo za neku višu poziciju ili posao u drugoj, zahtevnijoj kompaniji…
Sledeći problem su osobine ličnosti. Ako smo zahtevni, ljubomorni, impulsivni teško ćemo ostvariti dobar partnerski odnos, što je jedan od najvećih uzroka nezadovoljstva.
Ukoliko imamo problem sa odlaganjem impulsa, teškoće sa ulaganjem napora u dugoročne rezultate ili nedoslednost u pridržavanju odluka, imaćemo i problem sa vaspitanjem dece i velika je verovatnoća da ćemo u segmentu roditeljstva biti razočarani sa nesagledivom paletom problema koje nam mogu doneti deca, naročito u tinjedž dobu.
Jedan od problema je i disciplina. Nekada je dobro priznati sebi da nemamo visoku samodisciplinu, da nismo uporni, da smo možda čak i – lenji.
E, sad, mi koji živimo u Srbiji, ne moramo da priznamo sebi ništa od toga. Da nismo bili istrajni i stekli dobro obrazovanje, pa sad imamo dosadan posao, nemamo posao uopšte ili malo zarađujemo. Da nismo dovoljno fleksibilni i hrabri da bi promenili firmu, grad, državu ili partnera. Da nismo bili dovoljno dobri roditelji pa sad muku mučimo sa decom. Nama je dovoljno samo da kažemo – ova zemlja, ova situacija, ova politika! Pa, ko može tu da se snađe, da uspe, da bude zadovoljan?!?
Naša zemlja je naša “drvena noga”. Ali, da li će takav stav učiniti da budemo srećniji i živimo lepše? Da li je dobar izgovor vredniji od dobrog života? Hajde da razmislimo o tome!
Još tekstova iz rubrike „Na terapiji“ možete pročitati OVDE.