Na terapiji: Koji je pravi način da kažete nešto baš važno?
Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije
Došla sam u situaciju da baš moram mnogo da se potrudim da nađem pravi način da kažem ono što sam želela. I eventualno, nakon toga da naiđem na razumevanje i nadam se da će moje želje i očekivanja biti uslišani. Morala sam tome da pristupim naučno jer sam videla da je đavo odneo šalu. Dakle, bacila sam se na komunikologiju.
Još uvek ne znam da li sam uspela da je primenim na pravi način. Ja sam svoj deo posla odradila, kliknula sam send i sad čekam na odgovor i dalji razvoj situacije.
U međuvremenu, želim da podelim sa vama nešto od svog nauka.
Pre svega, treba odmah da prihvatimo da smo svi skloni „Ti porukama“ umesto „Ja porukama“. Čim to prihvatite biće vam lakše. Na primer, tipična „Ti poruka“ je: „Ti me nisi nazvao. Ti me zanemaruješ. I sve u svemu (rečeno ili prećutano) „Ti si kreten!“.
Druga osoba se u ovoj situaciji oseća povređeno i ugroženo. Počinje da se brani i štiti. Mogućnost da od osobe koju smo iznervirali ili naljutili, dobijemo bilo šta, minimalna je. Šanse da se sam odnos popravi jako opadaju.
Foto: Guliver/ Getty images
Prelazimo odmah na „Ja poruke“.
U njima je najvažnije da predstavimo da smo mi osoba sa problemom i da je problem naš a ne svaljujemo ga na drugoga. Osobu kojoj se obraćamo molimo za pomoć, ali ne zahtevamo to od nje kao obavezu. Naglašavamo da nam je odnos koji imamo sa njom veoma značajan. Ovo je dobar deo posla!
Zatim, predstavimo drugoj osobi kako se osećamo.“Kada se desi da me ne nazoveš onda kada očekujem, osećam se napušteno i jadno“ . Da, moramo biti brutalno iskreni i pristati da sav prljavi veš izbacimo na svetlo dana. Bilo bi korisno da naša negativna osećanja povežemo sa uzrocima iz prošlosti, životnim traumama, nepovoljnim iskustvima iz detinjstva. To je skoro uvek tačno (ali i dobro zvuči). „Za to što se osećam jadno i napušteno nisi kriv ti već su to načini reagovanja koje sam ponela iz detinjstva i nisam uspela da ih promenim. Nadam da mi ti možeš pomoći u tome!“ Uh, sad napravite malu pauzu i dopustite sebi neko „grešno zadovoljstvo“ jer ovo nije bilo lako.
Posle pauze, objasnite šta bi vam bilo potrebno od osobe sa kojom imate problem.
„Značilo bi mi da me bar na pola minute nazoveš ako možeš.“. Na kraju, zamolite osobu da vam napiše kako se ona oseća u vezi tog problema. Možda će vam biti teško da hendlujete i njena osećanja u tom momentu, ali u nekom drugom ćete možda i moći.
E, sad. Ovo prvo vežbajte pismeno. Kada se usavšite, pređite na usmene „Ja poruke“ jer one su za prave majstore. No, i ako ste samo sve ovo pročitali, donekle razumeli i bar malim delom prihvatili – čestitam vam. I sad, polako u realizaciju.
Ostale tekstove iz serijala „Na terapiji“ pročitajte OVDE.