Noć sa Rudolfom
Foto: Aleksandar Ostojić, www.linea.bz
Lako je stajati u gomili ali treba hrabrosti izdvojiti se i posegnuti za onim što želiš. Umesto da sedim i da se žalim kako je život dosadan, volim kada se stvari dešavaju i da u tome aktivno učestvujem.
Neki ljudi žele da se desi , neki žele kad bi im se desilo, a nekima se desi. Lako, može svako, samo treba da znaš šta želiš! A kad žena zna šta želi, onda drugoj strani spasa nema!
Rudi jednostavno nije imao šanse da utekne. Bila je to noć kakva se samo poželeti može. Odlična priprema – u vidu napisane kolumne o njemu, dobro postavljena strategija lobiranja, pravilno raspoređeni ključni igrači – moja prijateljica Nataša i sve njene kolege iz Foxa, koje su bile obaveštene o tome da treba da se desi taj susret i zgoditak se koprca u mreži – što se iz priloženog da videti! Možda bi i Pepe Gvardiola, bivši trener FK Barselone, mogao nešto od mene da nauči. Svi konci su bili u mojim rukama. Gde god se Rudi okrenuo te večeri, tu sam bila ja. Doduše, teško me je i bilo zaobići u crvenoj haljini sa krupnim cvetovima, mada je i to bio deo strategije. Treba znati privući pažnju. Bila sam kao buket ruža u punom cvatu samo za Rudolfa spremljen. Riziku nije bilo mesta, a i nisam htela da bilo šta prepuštam slučaju.
Ko je ovde zvezda?!
Sačekala sam ga još na vratima dok sam sa Helenom čekala Jelenu da nam se pridruži na celovečernjoj zabavi. Njeno: „Kakva, bre, Helena, a ja?!!!“ u telefonsku slušalicu, bilo je dovoljno ubedljivo da je pozovem da nam se pridruži. Jeste da je poziv bio za mene i pratioca ali sam računala na ljubaznost domaćina i da neće imati srca da nas odbiju sa vrata. Ipak sam htela žive glave na ramenima pred Rudolfa. A poznato je i da se trojkama ne može odoleti („Jer trojke su, Đuro, šta?!“). Sa druge strane, ni fanovima se treba zamerati. Posebna je to vrsta energije. Naročito, ovako žestokim kakva je Jelena i kakve Rudi ima u Srbiji. Verujem da ni on sam nije mogao da pretpostavi šta ga očekuje u Beogradu niti šta ga je snašlo kad je video horde žena koje mu kliču na sve strane. Njegove pametne četvoro-okice samo su se još više raskolačile. Mada, što bi rekla Jelena, on i Nik Sloter su ovoliko popularni još samo u Srbiji!
Šta žene žele?!
Žene, majke, domaćice i one koje to istinski nikada neće postati mada svakodnevno, kao začarane, bez treptanja bulje u ekran kad se Rudi pojavi – sve su htele samo jedno, da upoznaju Rudolfa! Još jedan dokaz da se prave zvezde ne mogu napraviti – one se rađaju i izdvajaju svojim šarmom, harizmom i autentičnošću. A Rudolf je baš takav! Uglađen, nasmejan i fin, pravi mamim sin. Onakav kakve najviše volimo. Teget sakou i beloj muškoj košulji nikada nisam mogla da odolim. Odraz muževnosti pomešan sa dečačkim izrazom dovoljan je da pređemo na nivo 2.
Iako je kao zvezda večeri bio rastrzan od strane medija, pokazao je dovoljno strpljenja i sa velikom staloženošću i pažnjom posvetio se svakom ko je bar na trenutak hteo da ga pipne, štipne i za pokazivanje na Fejsu se slika sa njim.
Rudi, pa gde si ti meni poš’o?!
I dobila sam svojih pet minuta, kada je bio posvećen samo meni. Sva sreća, trajalo je to i mnogo duže. Ljubomorni i upitni pogledi žena sa strane me nisu ni na trenutak omeli niti dekoncentrisali u mojoj nameri. Ljubazna domaćica Meri me je predstavila Rudolfu na najlepši način. Rudi je pokazao interesovanje za moje pisanije i rekao da bi voleo da pročita šta sam ja to pisala o njemu. Iznenadio se otkud on u mojoj priči kad sam mu rekla da ja, u stvari, nisam „food bloger“. Sva sreća, skrenula sam temu sa kuvanja na njegov boravak u Beogradu da ne bismo slučajno došli do propitivanja pređenog gradiva. E, tu bih se žestoko obrukala. Moja prijateljica Jelena je bar utvrdila da se torta na holandskom kaže „torta“, a ja sam čak i to previdela. Šta ću, kad pored njega niti šta drugo vidim niti čujem! To bi valjda svaki muškarac poželeo…
Al’ tu nije bio kraj!
Rudolf te večeri stvarno nije mogao da me se otarasi. Iskakala sam kao zeka iz crnog mađioničarskog šešira. Igrom slučaja, dobila sam čak i nagradu u vidu „Škole kuvanja“ u nagradnoj igri za goste jer moja prijateljica Jelena, kojoj je bilo namenjeno, očigledno nije bilo i suđeno. Dok se ona suviše stidela da se izdvoji iz gomile i popne na binu, neko je morao da preuzme na sebe odgovornost i ne izneveri Rudolfa, ostavivši ga samog na bini. Nisam imala srca da ga ostavim na cedilu. Samo je falilo da se izljubimo po tri puta.
Ah, da! Da odgovorim na silne poruke koje sam dobila – nismo se smuvali! Valja se nešto ostaviti u domenu želje…
Ako se vrati, moj je! 😉
Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations