Ona, on i mali konj
C
eo dan je pričala o odlasku u zoološki. Celu noć je pričala o odlasku u zoološki. I u snu je pričala o zoološkom. Ceo vrtić, pola rodbine, čika Jova iz mesare, Jasna – apotekarka, svi su redom znali da nju njen tata sutra vodi u zoološki. Dakle, šira javnost je bila blagovemeno obaveštena.
Čuvaj je, rekla sam mu. Prikoči malo sa sladoledima, i nemoj da joj daš da pije ledenu vodu, nemoj da jurca okolo, preznojiće se, pazi je, molim te, rekla sam i uputila mu jedan preklinjući pogled. Šta ti je, nisam debil, otac sam joj. Znam, pomislila sam. To me i plaši.
Slušaj tatu, rekla sam joj. I nemoj da se odvajaš od njega, znaš da je tamo uvek velika gužva. Molim te, uvek ga drži za ruku. Zašto? Kako zašto, pa da ti se ne izgubi. I ne daj mu da liže puno sladoleda, da pije hladnu vodu i tako to. Zašto? Zašto…? Zato što ako nam se tata prehladi, neće imati ko da nas vodi na more. Ne brini mama, rekla je i po stoti put popravila šnalicu.
Vlado…? Molim…? Nemoj da joj kupuješ one vodene sladolede, rumenke, šarenke, to je sami led, prehladiće se… Znam, rekao je. I ne daj joj da prilazi slonovima, ima onaj kanal, malo malo – neko dete upadne. Znam. I, Vlado… Moooolim??? Ne daj joj da hrani šimpanze smokijem, znaš da su se prošli put ljutili… Ko, šimpanze..? Ne, bre, čuvari. I Vlado… šećerna vuna i to… molim te, nemoj, propašće joj zubi.
Takav si ti smor, rekla je Gaga. Kakav je to provod bez sladoleda i šećerne vune…? Baš si dosadna. Nisam, samo se plašim, znaš Vladu – stvari se začas otrgnu kontroli. Ej, rekla je Gaga – opusti se i uživaj. Otišli su, imaš ceo dan samo za sebe. Iskuliraj i ne misli na to gde su i šta rade. Sve će biti u najboljem redu. Nije debil. Stvarno to misliš…?
Maaamaaaaaa – potrčala je sva u suzama. Maaamaaa, znaš šta se desilo….Ujeo me koooonj!!! Molim?! Ujeo me je konj. Ja sam provukla ruku kroz žicu da ga pomazim, i onda me je on ujeo i ja sam probala da izvučem ruku, ali sam se zaglavila, i…. – sad je već uveliko jecala. Sačekaj, rekla sam, daj da vidim tu ruku… Dobro, nije strašno. Možda je samo hteo da se igra. Nijeeeeee, ugrizao meeeeee…. Dobro, nemoj više da plačeš… Dođi da se umijemo, pa ćeš sve lepo da mi ispričaš, važi…?
Konačno je zaspala, rekla sam i zatvorila vrata od njene sobe. Vlada je sedeo u dnevnoj. Znači, konj, upitala sam. Dam ti dete na jedan jedini dan i šta se desi…? Ugrize je konj! Drugu decu ujede mačka, pas, komarac, a moje ugrize KONJ! Stvarno si debil. Dobro, bre, šta si zapela, nije bio veliki konj, nego mali, poni.. – krenu da se pravda. Je li..? Mali konj? I ona je mala, Vladimire, i ona je mala. Šta bi se desilo da je gurnula ruku u kavez s tigrovima, lavovima…? Ali nije… Znam da nije, mogla je. Moglo je svašta da se desi! Bože, Vlado, čovek se stvarno ne može pouzdati u tebe. I gde si ti bio svo to vreme…? Bio sam tu, na metar pored nje. Bio si tu? Krasno. Dete ugrizao konj. Nesavesni otac za to vreme tipkao poruke, ili očijukao s nekom mamicom. Kaži mi, šta je od to dvoje. Ništa, rekao je. Ništa, kad ti kažem. Ja sam onom drugom davao smoki… Smoki, je li…? E, tu sam te čekala.
Sve što sam ga molila da ne rade – ama sve su radili! Kupio joj je tri rumenka, priznala mi je, i šećernu vunu, i pila je onu ledenu vodu sa česme, hranili su životinje čim su stigli, smokijem, čipsom, mentol bombonama, došla je kući mokra kao čep, i na sve to – epizoda s konjem, jadala sam se Gagi. U uređenim zemljama već bi mu davno oduzeli dete. Što si takva, vidiš da su se super proveli. Ma da, super, samo što nisam mogla da je smirim celu noć, buncala je… Proći će, videćeš, deca brzo zaborave.
Mama…? – provirila je iz sobe. Pssst, čekaj, probudila se, budi na vezi. Molim…? Mama,… a hoćemo sutra opet u zološki…? Molim te, mamice, pliiiiiiiiz, pliiiiiiiiz….!