Categories Blog

Wellness kolumna: Kako da dobijete ono što želite? + knjiga na poklon

“Ako tragate za osobom koja će promeniti vaš život, dovoljno je da se pogledate u ogledalo”

Piše: Jasmina Ubiparip

Za Mel Robins sam prvi put čula kada sam, pre nekoliko godina, naletela na njen Ted Talk Kako da prestanete sebi da podmećete nogu (ako ga niste pogledali, guglajte How to Stop Screwing Yourself Over). Sećam se da sam pomislila: ”Čekaj, čekaj, ovo moram da poslušam još jednom”, jer tu je bio odgovor na pitanje zašto nam je toliko teško da se promenimo.

Čak i kad tačno znamo šta je to što treba da uradimo da bismo poboljšali zdravlje, ili unapredili karijeru, ili izgladili odnose s partnerom – teško nam je da se pomerimo s mrtve tačke. Zašto? Šta nas to koči da promenimo ishranu, položimo ispit, povedemo iskreni razgovor – ako znamo da će nas upravo te akcije dovesti do željenog cilja?

Da li i u vašem životu postoje takve situacije koje vas izluđuju? U mom svakako postoje. I to, nažalost, ne samo jedna, a prema Mel: ”Ne znam kada smo se svi složili s tvrdnjom da je dovoljno biti ‘motivisan’ i ‘osetiti želju’ da bismo se promenili. To nije istina. Ako stvarno želite da promenite svoj život, morate da podignete zadnjicu i sebe šutnete u nju. U mom svetu to se zove moć odgurivanja”. Drugim rečima, nije dovoljno znati šta je to što treba da uradimo, već se treba i pokrenuti.

OK, ali kako?

”Da biste se pokrenuli, potrebno je nešto što naučnici nazivaju energija aktivacije”, kaže u već pomenutom Ted Talku ova motivaciona govornica, po obrazovanju pravnica koja iza sebe ima i karijeru u lajfkoučingu i medijima. U pitanju je sila neophodna da se prebacimo s nečega što radimo po automatizmu na novi vid ponašanja. To je upravo ona sila koja će nas naterati da prekinemo gledanje nove epizode omiljene serije i odemo u šetnju, iako je napolju hladno i vetrovito. Koja će nas navesti da podesimo alarm pola sata ranije ujutro i da, bez aktiviranja opcije ”dremaj”, iskočimo iz kreveta kako bismo na miru isplanirali dan. Zahvaljujući kojoj ćemo reći “ne” i najslasnijem desertu, iako smo navikli da se posle ručka počastimo nečim slatkim.

E sad, problem je u tome što naša osećanja često nisu usklađena s onim što je dobro za nas. Ne osećamo prijatnost pri pomisli da se izvučemo ispod mekanog ćebenceta, gde nas udobno ušuškane ispred ekrana zabavlja omiljeni program, kako bismo umesto toga izašli u ledeno zimsko veče, zar ne? Ne pomaže ni to što znamo da je šetnja dobra za naše zdravlje.

”Prestanite da razmišljate o tome kako se osećate”, kaže Mel. Dok smo bili deca, roditelji su bili zaduženi za to da nas nateraju da uradimo ono što nam se baš i ne radi. Sigurno dobro pamtite rečenice poput: ”Jesi li naučila sve za sutra?” ili ”Odmakni se od televizora, pokvarićeš vid!” (digresija: kako ovo zvuči nepotrebno danas kada smo svi stalno ispred ekrana!) ili ”Pojedi taj spanać!” Sada, kao odrasli, moramo sami sebe da ”poguramo”.

U svojoj novoj, drugoj po redu, knjizi Pravilo pet sekundi, Mel Robins detaljno obrazlaže alat koji nam u tome može pomoći, a koji je nazvala upravo tako: Pravilo pet sekundi.

Zašto se zove Pravilo pet sekundi? ”Prethodne večeri sam videla lansiranje rakete i rekla sebi: ‘Sutra ujutro lansiraću se iz kreveta – kao raketa!'”, kaže Mel Robins, autorka knjige Pravilo pet sekundi. Foto: Guliver/Getty Images

Kako se ono upotrebljava? U pitanju je metakognitivna tehnika kojom se postiže promena ponašanja. Ona počiva na ideji da u umu postoji prozor, otvoren između trenutka kad se u nama probudi želja za promenom (”Hajde da plešemo!”) i onoga kad ga naš razum zatvori i poništi taj instinkt, stvarajući dileme i izgovore (”Ma, ne igram dobro. A i ne izgledam nešto večeras. Svi će me gledati… Ipak neću.”). Sve što treba da uradimo jeste da u trenutku kada dobijemo ideju nešto da uradimo, ili kada nešto moramo da uradimo a osećamo se nesigurno, uplašeno, zbunjeno, preuzmemo kontrolu nad situacijom odbrojavanjem: 5, 4, 3, 2, 1. ”Čim stignete do jedan, odmah se pokrenite i uradite ono što ste naumili”, piše Mel u svojoj knjizi i dodaje: ”Fizičko pokretanje je najvažniji deo mog pravila, jer čim se pokrenete, vaša psihologija se menja i um prati tu promenu”. Recimo da se nalazite na konferenciji. U vreme pauze za ručak, za švedskim stolom, nađete se u blizini omiljenog govornika i osetite snažan impuls da mu se predstavite. Pre nego što vaš mozak počne da smišlja izgovore zašto da to ne učinite (”Smetaću tokom ručka; sad ga svi saleću; zašto bi njega bilo briga ko sam ja”…), izbrojte u sebi od pet do jedan i jednostavno krenite u akciju, obratite mu se – bez izgovora. ”Čim se suočimo s nečim što smatramo teškim, zastrašujućim ili neizvesnim, oklevamo. Premišljanje je poljubac smrti. Pokolebate li se samo delić sekunde, gotovo je s akcijom. Čak i najmanje kolebanje pokreće mentalni sistem koji je prirodno dizajniran da vas zaustavi. I to se, pogađate, dešava za manje od pet sekundi”, objašnjava autorka.

Ono što se meni posebno dopada u vezi s njenim pristupom jeste to što vas on pretvara u osobu koja ne sedi i ne kuka nad svojom sudbinom, već u onog koji dela. A to je najizvesniji put da dobijemo ono što želimo, zar ne?

POKLON!

Vulkan izdavaštvo pripremilo je na poklon tri primerka knjige Pravilo pet sekundi za čitateljke Lepote i zdravlja. U komentarima ispod ovog teksta napišite odgovor na pitanje: Da li i u vašem životu postoji nešto što želite, a nikako to da dobijete? Komentare ostavljajte do 22. februara u 12 h kad ćemo proglasiti tri najkreativnija odgovora, a oni će svojim autorkama doneti na poklon knjigu.

DOBITNICE knjige Pravilo pet sekundi:

#Djurdjija

“Želim da izdam knjigu za tinejdžere koja će ih podsetiti na to šta su prave vrednosti. Rukopis imam, ali ostvarenu želju da nađe put do izdavača (još uvek) ne…”

#Jovana

“Puno toga želim, ponekad su to sitnice, nekada malo veće želje, a ponekad jako, jako velike želje – željetine. Trudim se sa ostvarim sve zacrtano. I uspevam uglavnom, samo jedno mi ne polazi za rukom. Evo, već nekoliko godina se ne zaljubljujem. Ali ono stvarno, baš baš da se zaljubim. Da zaboravim prošle veze koje su ostavile neki loš trag i uplovim u nešto novo i lepo, pa koliko trajalo.”

#Ela

“Od najranijeg detinjstva imamo želje, koje težimo da ispunimo. U početku se one oslanjaju na naše roditelje, gde od njih zavisi ostvarenje. Često još tada razvijemo neki svoj san, za koji se kasnije borimo a uz dosta truda, svoje želje i ostvarimo. Mnogo puta sam se uverila da se vrednoća i trud isplate, iako nekad moramo biti strpljivi, jer malo toga ‘dolazi preko noći’. Onda se dese u životu situacije koje, bez obzira šta radili, ne zavise samo od vaše volje i angažovanja. Tako smo i mi, suprug i ja, u borbi za potomstvo aktivni sedam godina. Još veći teret svemu dodaje činjenica dobrih parametara, a bez rezultata. Sada krećemo u novi ciklus i verujem da ćemo u ovom krugu deljenja životnih karata imati više sreće, jer nekad od toga zavisi. Naravno da je bitno i ne odustati, jer ‘ako nešto mnogo želite, čitav kosmos se zaveri da to i ostvarite’…”

Molimo dobitnice da pošalju ime i prezime, adresu i kontakt telefon na mejl www.lepotaizdravlje.rs@gmail.com (subject: Mel Robins dobitnica).

25 komentara

  1. Borba za potomstvo…glavna zivotna borba za novi zivot…daje snagu da se borimo ,da nastavimo da radimo na ovom divnom zadatku…

  2. Da. Zelim kancelariju kao iz casopisa…i naravno, mir u svetu.
    S obzirom da se najlepsi deo dana provede na poslu, rad u lepo opremljenoj kacelariji predstavljao bi pravo zadovoljstvo. Work & Pleasure.

  3. Kada sam izgubila posao koji sam najviše volela, to je bilo nešto najteže, što nisam nikako uspela da prevazidjem. Smatram,da je najbitnije da u životu radite ono sto volite, jer samo vas to može učiniti uspešnim u svom poslu. Pokušala sam da nadjem bilo koj posao nakon starog. Kucala sam na sva vrata, i nisu se otvorila. .Kad ste dole, niko ne želi da vam se pridruži u tom pokušaju da ponovo stanete na noge. Prijatelja nema. Moja neostvarena želja je i dalje da radim kao nekada, posao koji bi me ispunjavao, jer samo tako život postaje lepši i uživate u njemu kao da je najlepše putovanje.

  4. Zelim vec dugo da nadjem neki normalan posao … nikako to ne uspevam . Trudim se i trudim al nikako da dodjem do neke lepe i vesele kancelarije

  5. Najvise od svega zelim da otkrijem koji je moj zivotni poziv. Imam 23 godine, ali i dalje nisam sigurna koja je moja zivotna svrha. Zbog cega sam na ovoj planeti?
    Volim da usrecujem ljude, da kuvam, da praktikujem jogu, da pisem… toliko toga. U 2019. zaista zelim posao kojim cu se baviti do kraja zivota tako da on ispunjava i mene i druge oko mene.

  6. Porodica je najvece blago. Kako se boriti za porodicu, novu i staru kako naci kompromis izmedju ljubavi i duznosti prema ljudima koji su ti podarili zivot…

  7. Da, mir.
    Na njemu konstantno radim, ali se isto toliko i pitam gde grešim i kada će doći.
    Da li su moje metode pogrešne, da li je način prihvatanja stvari i okoline loš…

  8. Naravno potrebno mi je vise motivacije i odlucnosti da sprovodim ono sto je najbolje za mene i svesna sam toga da je potrebno da se ne ponavljaju stare greske i obrasci stalnim radom na sebi i zeljom da se ocuva mir u svakoj stresnoj situaciji.Bas bih volela da naucim tehniku o kojoj se u knjizi prica.

  9. Da. Zelim da upisem fakultet u Sloveniji. Vec drugu godinu pokusavam ali uvek nesto stane na put. Ove godine idem jace protiv sila, pa cemo videti. 🙂

  10. Zelim da imam imam dovoljno snage da se sama izborim za sve ono sto zelim. Zelim da zavrsim fakultet, da pronadjem neku praksu, posao, da stedim za pokretanje samostalnog posla, da otputujem u Kinu i Meksiko, da se konacno zaljubim. Sve to zavisi od mene u potpunosti (uz malo srece koju mora da mi posalje svemir :D), tako da bih zaista volela da probudim hrabru ratnicu u sebi i da ostvarim sve svoje zelje! 🙂

  11. Ono što najviše želim je MIR. To je ono što mi treba i što želim da se napokon desi. Ništa mi više ne treba od toga ….

  12. Zelim da izdam knjigu za tinejdzere koja ce ih podsetiti sta su prave vrednosti. Rukopis imam, ali ostvarenu zelju da nadje put do izdavaca (jos uvek) ne…

  13. Puno toga želim, ponekad su to sitnice, nekada malo veće želje, a ponekad jako jsko velike želje – željetine. Trudim se sa ostvarim sve zacrtano. I uspevam uglavnom, samo jedno mi ne polazi za rukom. Evo već par godina se ne zaljubljujem. Ali ono stvarno, baš baš da se zaljubim. Da zaboravim prošle veze koje su ostavile neki loš trag, i uplovim u nešto novo i lepo pa koliko trajalo.

  14. Dobila sam mogucnost da radim kao stjuardesa. Domaćin, prizemna, zemaljska…kako god je nazivate. 🙂
    Sve se odvijalo jako brzo i delovalo je kao da je baš sve unapred isplanirano. Neko pametniji, snažniji je sklopio kockice i stavio me u poziciju da jedva čekam da počnem da radim jer sam se tako pronašla u tome. Onda nastaje haos oko nekih dokumenata, nešto što uopšte nije do mene. Sve što je trebalo, odradila sam tačno i na vreme jer važim za jako odgovornu osobu kada me nešto zanima. Ovih dana se učim strpljenju. Bukvalno čekam taj jedan poziv (ne)strpljivo da mi jave da je sve sada u redu. Znate onaj osećaj kada vidite radnika na odredjenoj poziciji i krenu Vam žmarci kao da ste se zaljubili u taj posao u prošlom životu? E, tako je meni. Tako da priželjkujem taj poziv i znam da će biti sve u redu, samo…lekcija strpljenja koju nam zada život ume da bude teška ako nam je nestrpljivost u opisu ličnosti.

  15. Iako postoji mnogo vise stvari koje sam dobila nego koje nisam,poželela bih više hrabrosti da pridjem dečku koji mi se svidja, sa lakoćom da izbrojim 5 4 3 2 1 i napravim prvi korak!

  16. Mislim da to postoji kod svakog i da se jednosatvno desi ta to nesto izmice.
    Tesko se mogo odluciti za jednu stvar koja mi nedostaje,jer sto moj miz kaze..Kao mlad majmun si,sve zelis sad i odmah.Sustinaki je tako.Toliko toga zelim a jako je malo vremena,doduse
    ..imam.zivot celi i podrsku porodice.Za pocetam nedostaje mi posao.Diplome dr.mr su tu,teorija ali praksa izmice.To je ono primarno.A nedostaje nam i jedna roda koji bi upotpunila porodican portret sa jednom glavicom sa rozom masnom.Moj muz kaze da je to ono sto nam nedostaje najvise jer sve dodje i prodje pa i posao,usavrsavanje,rad na sebi.Ali takvo nedostajanje dusu para s druge strane bi nase duse tada bile kompletne.Kazu da treba verovati i nadati se ….i raditi na tome. 🙂

  17. Ostvarena u ulozi mlade majke, pune zelja i neostvarenih snova. Zeljom za zavrsenim fakultetom, uspesnom karijerom i titulom nezavisne zene danasnjeg doba… Svaki vid pomoci i ucenja od uspesnih zena je dobrodosao ❤

  18. Da li i u vašem životu postoji nešto što želite, a nikako to da dobijete? – pitanje koje često čujem i na koje izbegavam da dam odgovor. Zašto? Verovatno zato što se plašim neuspeha. Potrebna mi je veća količina samopouzdanja, vera u sebe i vera u “dobro”. Smatram da, ukoliko se svim silama potrudim, univerzum će biti na mojoj strani, a dotle… dotle ću maštati o svojoj školici stranih jezika gde ću sa svima nesebično da delim svoje znanje na najzanimljivije načine.

  19. Od najranijeg detinjstva imamo želje, koje težimo da ispunimo. U početku se one oslanjaju na naše roditelje, gde od njih zavisi ostvarenje. Često još tada razvijemo neki svoj san, za koji se kasnije borimo a uz dosta truda, svoje želje i ostvarimo. Ja sam se mnogo puta uverila da se vrednoća i trud isplate iako nekad moramo biti strpljivi, jer malo toga „dolazi preko noći“. Onda se dese u životu situacije koje bez obzira šta radili ne zavise samo od vaše volje i angažovanja. Tako i mi, suprug i ja ,u borbi za potomstvo smo aktivno sedam godina. Još veći teret svemu dodaje činjenica dobrih parametara a bez rezultata. Sada krećemo u novi ciklus i verujem da ćemo u ovom krugu deljenja životnih karata imati više sreće, jer nekad od toga zavisi.Naravno da je bitno i ne odustati,jer ako nešto mnogo želite „čitav kosmos se zaveri da to i ostvarite“…

  20. Tokom dve trudnoće sam se ugojila dvadesetak kilograma i u početku nisam razmišljala u tome. Uživala sam u sreći sa svojom decom i okrenula sam se novim stvarima u životu. Vreme je prolazilo i deca su rasla a mene je počeo da muči ovaj višak. Počela sam da se osećam tromije i vreme je bilo za preduzimanje mera po tom pitanju. Pokušala sam na razne načine i uspe mi da skinem 5-6 kg a onda izgubim volju i ponovo uđem u začarani krug. Čak sam posetila i nutricionistu, ali ni u ovom režimu nisam izdržala jer obožavam hranu, a deci spremam i ne mogu da odolim. Eto moja neispunjena želja je ne da dobijem nešto – nego da izgubim kilograme. Poželela sam da mi se ispuni ove godine i krenula u šetnju…

  21. Da budem slikovita, dugo mi je trebalo da iznivelišem sopstveni um sa žurbom,strepnjama,čeznjama, željama i dovedem ih u istu ravan- da podjednako uživam uz burek i jogurt I dok čekam da kupim najnoviji flanker Chance-a,omiljenog parfema. Da berem kradom lale i sedim u Moskvi na kolačima. Pošto sam shvatila da moja sreća zavisi samo od toga kako ja percipiram svoju stvarnost,ono što mi fali ovih dana je malo više hrabrosti, a rekla bih i upornosti. Volela bih da promenim posao,iako nisam nesrećna na trenutnom. Ali,osećam da mogu više,da mogu još kreativnije, slobodnije, raširenih ruku,duše i vizije. Treba se uhvatiti u koštac sa rizikom i reći porodici da želim nešto drugačije,iako će verovatno reći da je moj stav ludost, pošto danas napustiti posao nije baš pametan izbor za mnoge,I čekati neizvesnost budućeg. Ali….ja sam spremna,želim. Da poletim,da dosanjam, da požutim kao dunja. Sreća je skup jednostavnih sitnica,a ja biram da brojim samo osmehe!

  22. Znate onaj osećaj kada koliko god vam bila udobna i lepa cipelica,uvek postoji neki kamenčić koji vas žulja? Pa biste čas da ga istrpite, čas da izujete cipelu.Uživate u njenoj lepoti,gracioznim koracima,ali odjednom vam dođe da skačete bosi. E,to ‘nesto’ mi fali. Malo da ”šibnem” iz kolotečine. Da prekrižim norme i očekivanja koja me sputavaju. Da češće zažmurim,pravim se da ne vidim. Nijednu Drinu ja neću načiniti ravnom,nijedna se suza do kraja ne osuši. Malo da se pomirim da ne može sve i odmah. Da nemam uvek plan. Da mi mir uz jutarnju kafu postane jedini luksuz koji priznajem.

  23. Smirenost, harmoniju u sebi i životu.
    Stalna napetost da postignem ono što treba i što bih želela me sprečava da zaista to i ostvarim, kao i loše navike. Sama sebi podmećem nogu. Pravim iste greške, iznova i iznova.
    Volela bih da budem u harmoniji sa sobom i svojim životom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA