Šefovi savetuju: Kako do posla!

by | 23 juna, 2009

Svako ko je bar jednom išao na razgovor za posao, pitao se kako da se obuče, da li da priča mnogo ili malo, da li će mu zameriti ako pita za platu, šta će mu doneti „pluseve“, a šta „minuse“ u očima budućeg poslodavca…
Da bismo iz prve ruke saznali šta nam „valja činiti“ obreli smo se u firmama koje su, svaka u svojoj branši, sinonim za uspeh. Naši sagovornici su Veselin Jevrosimović, prvi čovek „Comtradea“ i Marko Mrzel, direktor „Gorenja Beograd“.

 

lepota i zdravlje kako do posla biznis saveti

 

Kad odlučujete da li ćete nekoga zaposliti, koliko je presudno ono što piše u CV-ju, a koliko utisak koji stičete tokom razgovora?
Vesa: Pre svega, izbegavam da primam ljude koji svake godine menjaju firmu. Kad vidim da je neko za pet godiona promenio pet firmi, uopšte ga ne zovem na razgovor. Jedan od preduslova, da bi se o nekome razmišljalo kao o potencijalnom članu našeg tima, jesu psihološki test i test znanja engleskog jezika. Pored svega što sam pomenuo, izuzetno je važna komunikativnsot, što ukazuje na značaj direktnog kontakta. Dešavalo mi se da ljude, koji danas rade u „Comtradeu“, upoznam u kafiću ili frizerskom salonu. Imam toliko veliko iskustvo, da vrlo brzo mogu da procenim ko može, a ko ne može da radi u našoj firmi. Interesantno je da sam, upravo na taj način, došao do najboljih kadrova.
Marko: CV je preduslov za prelaženje prve stepenice. Sledeći korak je dolazak u našu kadrovsku službu, gde se obavlja preliminaran razgovor, a posle njega sledi susret sa sa šefom odeljenja, u kojem bi kandidat trebalo da radi. Budući da mi nismo firma koja zapošljava mnogo ljudi – trenutno nas je četrdeset pet – svi se, na kraju, nađu u mojoj kancelariji. Moram da istaknem da veliku ulogu igra prvi kontakt jer se u tom trenutku shvata da energija, koja je neophodna za saradnju, ili postoji ili je nema. Kad nekoga primimo, obavezan je probni rad. On ne samo da je zakonom regulisan, već daje i najrealniju sliku. Može neko biti ne znam kako stručan, ali ako je individualac koji ne može da se uklopi u ekipu, nema razloga da ostaje sa nama. Na kraju krajeva, zašto čovek sam ne bi zaključio da neka sredina nije za njega?

Kad čitate biografije kandidata, da li će veće šanse da je pozovete na razgovor imati osoba koja se „raspisala“ ili ona koja je sažeto saopštila koliko je stručna i gde je dotle radila?
Vesa: Zna se forma CV-ja. Pošto nemam mnogo vremena, volim kratke i sažete informacije.
Marko: Ne dopada mi se filozofiranje u biografijama. Volim kad ljudi realno sagledaju koliko vrede, ali i kad pokažu da žele da uče i da u budućnosti aktivno učestvuju u zajedničkom uspehu firme.

Kako devojka, koja dolazi na razgovor za posao, treba da bude obučena?
Vesa: Treba se odlučiti za poslovnu ili poslovno-kasual varijantu.
Marko: Izbor odela, ni u kom slučaju, nije parametar koji bi na mene ostavio bilo kakav utisak. Treba se obući korektno, bez ekstrema u bilo kom smislu. Mislim da je najbolje predstaviti se u pravom svetulu.

Kakav bi efekat postigla devojka koja bi se pojavila u vrlo kratkoj suknji ili sa dubokim dekolteom?
Vesa: Sigurno je da njen izbor odeće ne treba da ima notu vulgarnosti, jer takve osobe automatski gube šansu da ih zaposlimo. Žena koja bi se tako obukla, pokazala bi da ne zna osnovna pravila ponašanja u velikim sistemima, a takvi nam nisu potrebni. Da je „Comtrade“ firma koja ne živi od onoga što sama stvori, možda bi „minići“ mogli da nas impresioniraju.
Marko: Kvalitet pojedinca može da se sagleda u dužem periodu i, naravno, nema veze sa izborom garderobe. U svakom slučaju, na razgovor ne treba doći u „diskutabilnoj“ odeći, kao i onoj koja nije primerena za obavljanje posla, koji ta osoba treba da radi.

Da li bi loš izgled kandidatkinje uticao na to da je, u samom startu, eliminišete? Koliko je ta vrsta diskriminacije prisutna, makar u podsvesti?
Vesa: Svi želimo da u jednoj osobi imamo sve – i stručnost, i komunikativnost, i predanost poslu, i dobar izgled… Ako je to, ipak, nemoguće, onda se opredeljujemo za one sa najviše znanja i poslovnog stila. Mi smo sistem sa skoro šesto zaposlenih. Sigurno je da se profil kadrova razlikuje od službe do službe. Od ljudi koji vrhunski prave programe ni u kom slučaju ne očekujemo isto što i od onih koji te programe plasiraju na tržište ili promovišu firmu i, samim tim, svakodnevno kontaktiraju sa velikim brojem ljudi.
Marko: Privlačan izgled može da bude početna prednost u mnogim životnim situacijama, pa i pri zapošljavanju, ali – takva formula uspeha, najverovatnije, ne traje dugo. Moje lično usmerenje, kao i firme koju zastupam, jeste da nikad ne donosim sud o čoveku na osnovu izgleda. Kreativnost, inovativnost, lojalnost firmi… To su parametri koji odlikuju kvalitetan kadar.

Da li osoba koja traži posao treba da deluje maksimalno samouvereno ili i povučenost može da ostavi dobar utisak?
Vesa: Volim samouverenost, odlučnost i kad vidim da neko zna šta želi i hoće. U firmi postoji psiholog koji daje svoje mišljenje o kandidatima. Kad se sve uzme u obzir, počevši od stručnosti, preko testova koje sam pominjao, do utiska koji je ta osoba ostavila, donosimo konočnu odluku.
Marko: Zavisi od radnog mesta za koje tražimo čoveka. Teško je postaviti precizne kriterijume, tipa – ovakvi su idealni za nas, a ovakvi nisu. Veoma mnogo zavisi od trenutne procene. Bilo je slučajeva kad sam pravio greške, ali mi se to sve ređe dešava. Ako govorimo uopšteno, samopouzdanje ne mora da bude dobra osobina. Vrlo često ljudi sebe precenjuju.

Kad zapitate kandidata zašto želi da se zaposli baš u „Comtradeu“, „Gorenju“ ili „McCann-Erickson Public Relationsu“, kakav odgovor će vam najbolje zvučati?
Vesa: Prvo, sviđa mi se kad osoba koja hoće da se zaposli u „Comtradeu“ zna sve o našoj kompaniji. Ako zaista želi ovde da radi, siguran sam da će putem Interneta ili na bilo koji drugi način, saznati sve o nama.
Marko: Neki ljudi žele da rade u „Gorenju“ zato što traže stabilnu firmu, koja će njima i njihovoj porodici pružiti sigurnost. Drugima je „Gorenje“ interesantno zbog perspektive – kako na planu ličnosti, tako i u domenu stručnog napredovanja. Bilo bi mi drago kad bi oni koji dolaze kod nas mogli da, od početka, s nama dele iste ciljeve. Ako se kasnije pokaže da toga nema, niko nije zadovoljan. Generalno, zaposleni u „Gorenju“ osećaju veliku pripadnost firmi, bilo da se radi o našoj mikro organizaciji u Srbiji, bilo onoj koja postoji u Nemačkoj, Bugarskoj ili u Sloveniji. Ako ne možeš da se identifikuješ sa firmom u kojoj radiš, sigurno je da nećeš biti produktivan. Svojim korisnicima, na različite načine, objašnjavamo šta nas čini toliko dobrima. Vrlo je bitno da to, pre njih, znaju svi naši zaposleni i, što je još važnije, da to stvarno osećaju.

Kako ćete ragovati ako kandidat pita kolika će mu biti plata?
Vesa: To je tema za drugi krug. Prvi krug su kvalifikacije, a drugi su konkretni dogovori, prilikom kojih se priča i o plati. Inače, kod nas je plata tajna, tako da zaposleni ne smeju da znaju koliko zarađuje ovaj ili onaj kolega.
Marko: U početku nikome ne govorim kolika je plata, iako je to jedan od vrlo značajnih faktora. Svako može da kaže: „Ja toliko vredim“, no uvek se može uzvratiti: „Dobro, ali da li ti stvarno toliko vrediš?“. To ću ja da odlučim, sada ili kasnije. Mislim da pitanje plate treba da pokrene poslodavac, a ne osoba koja traži posao. Mi treba da se trudimo da plata, ali i sve ostalo što dolazi uz posao, čoveka dovoljno motiviše da on napreduje i iskazuje sve svoje kvalitete.

Da li biste zaposlili devojku koja će se uskoro udati ili mladu ženu, koja je nedavno stupila u brak, jer to navodi na zaključak da će verovatno ići na porodiljsko bolovanje?
Vesa: Zaista ne gledamo na to. U našoj firmi je praksa da se žene vraćaju na posao mnogo pre isteka porodiljskog bolovanja i to ne zato što firma insistira, već zato što žele da rade.
Marko: Nikada nisam razmišljao na taj način, mada znam da je određena diskriminacija prisutna u mnogim sredinama. Imali smo takvih slučajeva, a iskustvo me je naučilo da se i oni mogu rešiti. Niko sebi ne može dati pravo da nekome uskraćuje stvaranje porodice, jer je to nehumano. Privatan život zaposlenih ne treba da bude tema kojom će se poslodavac mnogo baviti. Dovoljno je da zna da li je stabilan ili ne, jer se problemi iz te sfere mogu odražavati na posao.

 

lepota i zdravlje veslin jevrosimovic


VESELIN JEVROSIMOVIĆ, prvi čovek „Comtradea“

 

lepota i zdravlje

 

 

MARKO MRZEL, direktor „Gorenja Beograd“

TEKST: Brankica Treskavica, FOTO:Nikola Ilić i Petar Đorđević

Jedno reagovanje na “Šefovi savetuju: Kako do posla!”

  1. Jovanka kaže:

    Imam pitanje za G-dina Jevrosimovića: Šta psiholog u Vašoj firmi misli o mamama koje ne mogu ni 9 meseci da provedu sa svojom bebama, već žure da se vrate na posao?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.