Simptomi nedostatka joda: Evo kako nam telo poručuje da nam nedostaje ovaj nutrijent!

Koji su to simptomi nedostatka joda koje nikako ne bi trebalo da ignorišete, otkrivamo vam u tekstu u nastavku.

Jod je neophodan element koji se u tragovima nalazi u našem telu. Učestvuje u proizvodnji tiroksina- hormona štitne žlezde. Ovaj hormon utiče na metabolizam, imunitet, mentalni i fizički razvoj, rad mnogih unutrašnjih organa i kardiovaskularnog sistema. Tiroksin takođe učestvuje u rastu i deobi naših ćelija, od čega zavisi psihičko i emocionalno zdravlje, kao i stanje nervnog sistema. Mi vam otkrivamo šta sve uzrokuje nedostatak joda i kako se sa time nositi.

Simptomi nedostatka joda

• Oticanje štitne žlezde koje se može primetiti golim okom, u predelu vrata
• Nizak nivo hormona štitne žlezde koji se može proveriti vađenjem krvi
• Problemi sa kilažom, u smislu debljanja odnosno nemogućnosti gubitka viška kilograma
• Hroničan umor i opšta slabost organizma
• Suva koža koja se peruta
• Krhki i slabi nokti
• opadanje kose
• netolerancija na hladnu temperaturu
• poteškoće s pamćenjem i koncentracijom
• nagle promene raspoloženja

Hrana koja sadrži jod

Potrebno je promeniti režim ishrane i ne podgrevati hranu na visokim temperaturama.  Naše telo ne može samostalno da proizvodi jod, pa se njegov nivo mora dopuniti spoljnim izvorima. I prva stvar koja pada na pamet je jodirana so. Ovo je najbolji način da se dopuni i održi nivo joda u telu. So je dobro koristiti u kombinaciji sa drugim proizvodima koji sadrže jod:

Morske alge – sadrže najviše joda (od 300 do 3000 mcg);

Plodovi mora i morska riba – pored neophodnog elementa u tragovima, ova hrana bogata je omega 3 i 6 masnim kiselinama

Bobice i voće, odnosno jagode, borovnice, grožđe, brusnice sadrže najviše joda

Orašasto voće – u kojem prednjači orah što se količine joda tiče

Suvo voće- najviše joda ima u suvim šljivama

Namirnice koje sadrže manje joda su ćuretina, jaja, heljda, pečurke, ovsena kaša, krompir, cvekla, rotkvice i kefir.

Simptomi nedostatka joda i dnevni unos joda

Za potpuni razvoj ljudskog tela i njegovo normalno funkcionisanje neophodne su sledeće doze joda:

Dojenčad do 12 meseci – 60 mcg / dan;

Deca 1-3 godine – 70 mcg / dan;

Deca 3-7 – 100 mcg / dan;

Adolescenti 11-18 i odrasli – 150 mcg / dan;

Trudnice i doilje– 250 mcg.

Važno je imati na umu da su ovo prosečni podaci – specijalista će pomoći da se odredi tačna doza tokom individualne konsultacije. Ako sumnjate da imate nedostatak joda, ne bi trebalo da se bavite samolečenjem, jer višak joda nije ništa manje destruktivan od njegovog nedostatka.