Poražavajuća statistika: Svaki drugi stanovnik Srbije pije lekove za smirenje
Prema poslednjim podacima RFZO, građani Srbije popili su za godinu dana 4,1 milion kutija lekova za smirenje.
Foto: Guliver/Thinkstock
Do koje mere se survala realnost u Srbiji i koliko teško se s tim nosimo, govore podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) o popijenim anksioliticima ili lekovima za smirenje.
„Ta količina predstavlja izdate lekove na lekarski recept„, kažu za „Alo“ u RFZO. Sa druge strane, lekari tvrde da smo zapravo popili mnogo više od četiri miliona kutija „bensedina“ i „bromazepama“.
Nije sramota ići kod psihijatra
Stručnjaci apeluju na građane da nije nikakva sramota ići kod psihijatra, jer je bolje da on prepiše lekove nego da se oni piju na sopstvenu ruku. „U većini slučajeva naši pacijenti su građani koji nisu mogli da svoju individualnost žrtvuju zbog sistema, posla, u stvari nisu uspeli da se prilagode društvu do kraja„, navode doktori.
„Velika grupa pacijenata koji nam se obraćaju u domovima zdravlja su mladi ljudi koji ne mogu više da trpe pritisak u životu i na poslu. Oni nemaju vremena da šetaju od specijaliste do specijaliste i odlučuju da se privatno leče kod psihijatra. Na njihov recept, oni mogu da kupe lekove za smirenje u svakoj apoteci, a to se ne evidentira u RFZO. Takođe, „bromazepame“ i „bensedine“ piju i oboleli od teških bolesti, a mnogi građani sami odlučuju da se leče kupujući ih ilegalno u apotekama, jer nisu u mogućnosti da istrpe posledice svakodnevice – ostanak bez posla, bez para da ishrane porodicu. A to se, takođe, ne evidentira u RFZO„, kaže doktorka Nevenka Dimitrijević, lekar opšte medicine.
Doktor Milan Milić, psihijatar, u svemu tome ne vidi ništa čudno jer već deset godina zastupa tezu da je bolje uzeti lek nego trpeti svakodnevnu tenziju koja parališe život.
„Naravno, samolečenje je isključeno. Neophodno je da građani koji imaju mentalni problem posete psihijatra kako bi on odredio koji je lek dobar za to njihovo stanje. Evidentno je da su lekovi za smirenje odavno ušli u našu svakodnevicu i u svojoj praksi nisam sreo prosečno obrazovanog čoveka koji nije čuo za njih ili neko njemu blizak nije korsitio takvu vrstu terapije. Iako je realnost takva kakva je, ne treba sad za svaku sitnicu da se dolazi kod psihijatra. Znaci koje ne bi trebalo da ignorišemo su ukoliko duže vreme ne možemo da spavamo, ne jedemo, imamo lupanja srca, gušenja, glavobolje, probleme sa stomakom. Mnoge telesne tegobe su psihički uslovljene„, objašnjava taj stručnjak i dodaje da većina ljudi zna da prepozna tu svoju granicu trpljenja.