Categories Kultura

#femmefatales: 5 čuvenih fatalnih junakinja književnosti

Film "Ana Karenjina", Kira Najtli
Foto: Cover images

3. Bobočka – “Povratak Filipa Latinovića” Miroslav Krleža

Plemkinja i nimfomanka, akvamarin plavih očiju, nežne građe, tananih zglobova, sa glavom ruskog hrta. To bi možda moglo biti i drugačije a da ne promeni suštinu, jer postoji sjajan opis onoga kako Filip Latinović nju vidi, a što je ključno u njegovom doživljaju Bobe: Ova žena u crnini, na primer, sa svojom prosedom kosom i akvamarinskim očima, nije lutka. Ona je sigurno jedan živ i krvav čovek! Ona puši kao čovek i njene su kretnje ljudske. Ona je bila iministarka i upropastila je nekoliko banaka. Govore za nju da je nimfomanka i da je jednog čoveka strpala u zatvor. Da je lutka u izlogu, druge lutke iz izloga ne bi o njoj imale dobro mišljenje!

Smelost da se živi punim plućima, divlje i neobuzdano, je ono što Bobu izdvaja iz njene sredine, i daje joj kobnu i smrtonosnu privlačnost.

Pročitajte i…Pripremite kokice: 3 filma koji će vas odvesti na plažu!

4. Tatjana – “Evgenije Onjegin” Aleksandar Puškin

Uzvišena romantična junakinja: usamljena, iskrena, nenametljiva, setna, verna, ponosna; ima smelosti da se prva izjasni, i pameti da kasnije odbije. Kratak, ali jasan opis Tatjane govori o romatičnoj junakinji koja iako smerna, ipak pripada vrsti femm fatal heroina.

 

5. Ema Bovari – “Gospođa Bovari” Gustav Flober

Lepa i obrazovana mlada žena, iskvarena čitanjem romantičnih i sentimentalnih romana, nezadovoljna svojom sivom bračnom i provincijalnom svakodnevicom (čuveni Emin unutrašnji monolog za porodičnom trpezom – Ali najnesnosnije joj je bilo u časovima obeda, u onoj maloj trpezariji u prizemlju, s peći koja se dimila, sa vratima koja su škripala, sa zidovima koji su se znojili, s vlažnim podom; činilo joj se da joj je izneta na tanjiru sva gorčina života, i uz paru od kuvane govedine kao da joj je izlazio iz dubine duše drugi neki dah pun gorčine.)

Vrlo hladna prema mužu koji je obožava i hladna prema svojoj ćerci. Žudeći za romantičnim avanturama nalik na one o kojima je čitala, upušta se u preljubničke veze sa muškarcima, međutim obe njene vanbračne veze završavaju se krahom, ostavljajući joj blato preljube. Na kraju izvršava samoubistvo doživevši finansijski i emotivni kolaps. Ema Bovari definitivno nije uzoran lik i nije tako ni zamišljena.

Ali čak i prema kriterijumima moralne selekcije više zaslužuje da bude predmet umetničke obrade od njenog licemernog okruženja. Naime, stiče se utisak da su Emini ljubavnici, kao i ostali likovi u romanu, daleko dostojniji prezira od nje, i da je takav okvir priče Flober namerno gradi, stavljajući čitaoce u poziciju da u sebi procenjuju fiktivne ljude francuske provincije: u redu, ona je loša, rđava žena, zavedena lažnim maštanjima, ali kakvi su drugi?

Zapratite nas na društvenim mrežama FacebookInstagramYoutube i pridružite nam se na Viber public chatu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!