Categories Blog

Duda Alapača: Oflajn i priključenije

Moja Milanka je čudo od žene – ama zna ta na čemu nebo stoji, i svašta ume i u svašta se razume – al’ u kompjutere i te stvari – nikako! I nema šta nisam probala da joj objasnim i da je pomirim s tehnikom – ne ide pa ne ide! Otkako joj je preko onog nesrećnog fejsbuka jedan dripac iz Begaljice, ni krivoj ni dužnoj, ponudio ”diskretno druženje uz simboličnu nadoknadu”, ne pali kompjuter k’o da se ne valja.

Tu i tamo, kad odem kod nje, pozovemo Batu u Švedsku preko Skajpa – i to je sve. Kako se popričamo i deca mahnu baki koji put, tako ona meće hanzaplast na ono okce od kamere. Šta će ti to, pitam je. Aaaaaaa, moja Dudo, đavolja je to rabota, ne znaš ti to… Ako ja mogu njega da vidim kroz to, pa onda može i on mene, jelda…? Pa ne može, majko, ako niste konektovani, ako se ne povežeš… Jel…? – beči se Milanka, sva u čudu. A znaš li da su jednu ženu tako snimali po ceo dan, ona, sirota nije ni znala, a bilo leto, šta će žena, sama u kući, raskomotila se, k’o veli – niko me vidi… Posle je metnuli na onaj jutjub, cela familija se sprdala, bruka i sramota, ostade obeležena žena na pravdi boga. E otad ja lepo hansaplast il’ kakav selotelp što se ne providi i nema da brinem. Kad ne mogu da ga izbacim iz kuće načisto, bar da ne razmišljam kad prođem pored – dal’ me ko gleda s one strane. Jeste, mama, svet nema pametnija posla nego baš tebe da gleda..!? Neka, neka, reče moja majka i odmahnu rukom. Ja drugačije ne umem.

Nije da ne umeš, rekoh. Nego – nećeš. Neću..? Nećeš. Svi se digitalizuju, modernizuju, ceo svet ide u korak s vremenom, samo ti nećeš. Pa, da nije tebe, onaj poštar ne bi imao kome penziju na ruke da donosi! Ti si jedina u zgradi koja prima penziju u gotovini, znaš li to…? Znam, frknu. I neka sam! Šta mi fali..? I šta njemu fali? Da nije moje penzije – ne bi imao s kim kafu da popije, da progovori. Svi ste uzjali na te kartice i bankomate k’o mutavi. Šta meni fali..? Prvo on lepo donese pare, pa ja to na gomilicu, pa prebrojim, pa razdelim – ovol’ko za struju, onol’ko za grejanje… pa se lepo spremim pa odem u poštu, platim račune, popričam malo s onim svetom, na šalteru moja Nada, lepo ona to meni i popuni i sabere, kusur mi vrati, nema glava da me boli…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA