Najmanje toksični načini da se zaštitite od krpelja

Ove godine sezona krpelja počela je ranije nego ikada. Istražujemo: koji su najmanje toksični  načini da zaštite od krpelja?

Sprejevi protiv krpelja najpopularniji su načini zaštite od njihovog ujeda. Ali sami repelenti mogu da izazovu sopstvene brige zbog svog jakog sastava, oštrog mirisa ili čak da izazovu irizacije.

Za 2024. godinu već se može čuti da će biti poznata po najdužoj sezoni krpelja. Hladnog vremena gotovo da nije ni bilo i ovi paraziti već su uveliko aktivni, u vreme u koje nismo navikli da ih se čuvamo. Upravo stoga ove godine je potrebno još više obratiti pažnju  i zaštiti se od njihovog ujeda.

Šta su krpelji i zašto je važno zaštititi se od njih?

Krpelji su sićušna stvorenja nalik pauku, koja se hrane krvlju životinja, a ponekad i ljudi. Ako ste uključeni u aktivnosti na otvorenom koje vas vode na selo, u parkove ili bašte sa divljim životinjama, možda ćete biti u opasnosti od ujeda krpelja.

Lajmska bolest je bakterijska infekcija koja se prenosi ubodom krpelja. Najraniji i najčešći simptom lajmske bolesti je ružičasti ili crveni kružni osip koji se razvija oko područja ujeda, tri do 30 dana nakon što je neko ugrizen. Osip se često opisuje kao da liči na metak na pikado.

Jedina prava zaštita od ove bolesti je izbegavanje krpelja ili njegovo otkrivanje u roku od 24 sata nakon ujeda. Zato, ako ste bili na otvorenom, obavezno se pravilno pregledajte po dolasku kući, a odeću iskuvajte. Nemojte zanemariti kosmate delove tela, glavu, pazuhe, prepone – krpelji mogu da se zavuku svuda. Ukoliko otkrijete krpelja na telu, nemojte ga skidati sami, obratite se lekarima.

Najmanje toksični načini zaštite od krpelja

Pitanje je da li prirodne alternative hemijskim repelentima uopšte postoje, i ako postoje, koliko su efikasne? Evo šta treba da znate o repelentima protiv krpelja.

DEET

Najčešći sastojak u repelentima za insekte je upravo DEET. Razvili su ga četrdeesetig godina prošlog vekaamerička vojska i Ministarstvo poljoprivrede. Smatra se ubedljivo najefikasnijim repelentom protiv krpelja i komaraca, ali… Iako se generalno smatra bezbednim kada se koristi prema uputstvima stručnjaci se ne slažu oko toga koliko je siguran.  Potvrđeno je da može da izazove osip, plikove i iritaciju kože i sluzokože, pa čak i uznemirenost. Ipak, ako koristite u po uputstvu i ako ga ne upotrebljavate više od jednom dnevno, nećete osetiti štetne posledice, tvrde naučnici.

Pikardini

U svetu repelenata, isplati se pažljivo pročitati etikete. Drugi efikasan sastojaka je repelentni pikaridin. Sintetičko jedinjenje razvijeno osamdesetih i to po ugledu na hemikaliju peperin poteklu iz biljke bibera. Ipak, pikaridin je dizajniran da funkcioniše na istom principu kao DEET pa stoga nosi i iste opasnosti. Blago je toksičan za kožu i mora se reagovati kada se proguta.

IR3535

IR3535 je još jedan DEET analog. Razvijen je pre 4 decenije i smatra se da odbija insekte zbog svog mirisa – ali, poput DEET-a, može izazvati i negativne reakcije kod nekih ljudi. Jedna studija otkrila je da je IR3535 manje toksičan od DEET-a, ali da i dalje predstavlja rizik od iritacije oka.

Permetrin

Još jedan efikasan način za odvraćanje krpelja je permetrin, koji ne bi trebalo da se koristi kao tipični repelent za insekte, već ga treba prskati samo na odeću. Sprejevi na bazi permetrina se često mešaju sa repelentima, ali oni su u stvari insekticidi — toksični za insekte i nebezbedni i za ljude.

Postoje li sigurnije, jednako efikasne alternative?

Pa, ne baš. Prirodni načini da se zaštitite od krpelja su daleko manje efikasni, ali su, činjenica, zdraviji.

Biopesticidi

Postoje materije koje su zovu biopesticidi i oni se prirodno izvlače iz biljaka i onda genetski menjaju tako da odbijaju insekcte. Ipak, njihova efikasnost je realtivno niska. Ako želite da ih isprobate, naučnici tvrde da je najbolja opcija undekanon – izvučen je iz paradajza i ima najbolje zaštitno dejstvo.

Eterična ulja

Među najpopularnijim eteričnim uljima koje koriste ljudi kao zaštitu od krpelja su  karanfilić, pačuli, pepermint, geranijum, eukaliptus, lavanda, kedrovina, ulje limunske trave, ulje amirisa i ulje citronele. Dobre vesti: eterična ulja deluju. Loša vest: njihovo dejstvo je kraće nego dejstvo hemikalija.

Za razliku od repelenata koji prikrivaju ljudski miris, efekat eteričnih ulja potiče od činjenice da štetočine jednostavno ne vole način na koji mirišu. Postoje studije koje pokazuju da eterična ulja mogu da deluju na specifične receptore unutar antene ili na specifične receptore u nervnom sistemu krpelja. Ako želite da ih koristite, budite svesni da brzo isparavaju i da bi trebalo često da ih ponovo nanosite.

Eterična ulja, kao i drugi repelenti, nisu potpuno bez rizika. Studije iz 2007. i 2018. pokazale su da jedinjenja koja se nalaze u ulju lavande i čajevca mogu delovati kao endokrini disruptori, ometajući hormonalni sistem tela.

Šta kaže medicina: koji su najmanje toksični načini zaštitite od krpelja?

Prema lekarima, izbor je na vama. Svi repelenti, bilo prirodni, bilo sinstetski, koji se nalaze na našem tržištu smatraju se bezbednim za upotrebu ako ih koristite u skladu sa upustvom, Dakle – pažljivo čitajte etikete i primenjujte kako je napisano. Uz to, koji god repelent da koristite, možete ograničiti svoje šanse za ujed krpelja preduzimanjem određenih mera predostrožnosti:

izbegavajte visoku travu i žbunje, gde krpelji vole da vrebaju;

hodajte sredinom staza kako biste izbegli vegetaciju duž ivica;

nosite duge rukave i pantalone kada ste u šumi;

uvucite nogavice pantalona u čarape;

nosite svetlu odeću da biste lakše videli krpelje.