Da li je adrenalni zamor odgovoran za mentalnu maglu koje nikako ne uspevate da se rešite? NH istražuje!

Iz redakcije magazina „Natural Health“

Ponekad je teško otkriti zašto se osećate tako kako se osećate. Ali ako ste stalno umorni, imate vrtoglavicu, bolove i žudite, bilo za slanom ili slatkom, hranom, neki stručnjaci komplementarne medicine sigurno bi vam potvrdili da vi zapravo patite od adrenalnog zamora.

– Adrenalni zamor je kontroverzno medicinsko stanje o kojem se naširoko debatuje. Ono se javlja kao rezultat hroničnog stresa koji dovodi do preterane stimulacije i iscrpljivanja nadbubrežnih žlezda, zaduženih za lučenje, između ostalog, hormona adrenalina”, objašnjava dr Majra Altman (Myra Altman) sa platforme Modern Health (joinmodernhealth.com).
– Mišljenja zdravstvenih stručnjaka su podeljena. Dok neke zvanične medicinske organizacije ne priznaju adrenalinski umor kao oboljenje, druge, one komplementarne medicine, smatraju da je ovo stanje jedna od najčešćih posledica stresa. Da bismo otkrili više o adrenalnom zamoru i tome kako se on ispoljava, pitali smo za mišljenje različite zdravstvene stručnjake.

Kako nastaje adrenalni zamor?

– Ono što zbunjuje i unosi skepticizam kad je adrenalni zamor u pitanju jeste to što su simptomi isti kao u slučaju ekstremnog stresa, objašnjava dr Altman. – Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina, iliti HPA osa, kako se češće naziva, opisuje vezu između hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Kada smo pod stresom, simpatički nervni sistem pokreće naš biološki odgovor na to stanje, a rezultat je ubrzan srčani ritam i pojačano znojenje. Oko 10 sekundi kasnije, HPA osa je stimulisana i stvara lanac događaja koji utiče na rad nadbubrežnih žlezda. One luče veće količine kortizola koji završava u krvotoku.

Kažu da kortizol pomaže telu da izađe na kraj sa stresom koji traje duže od nekoliko minuta. Ipak, ako smo izloženi produženom stresu, HPA osa postaje prestimulisana. To može dovesti do mentalnih i fizičkih problema, a pojedinci s povišenim nivoom kortizola imaju i oslabljen imunološki sistem, što ih čini podložnijim infekcijama. Uz to, visok nivo kortizola može da izazove mentalnu maglu, pad energije, probleme s pamćenjem, kao i promene raspoloženja, uključujući i depresiju. (Pročitajte i…Manjak empatije? Da li smo prestali da saosećamo sa drugima?)

Hronični stres ima veliki uticaj na naše zdravlje. Zato je važno da povedete razgovor o tome sa svojim izabranim lekarom, kako biste dobili adekvatne savete o lečenju, ali je potrebno i da promenite životne navike koje će doprineti da smanjite nivo stresa i anksioznosti.

Tačka ključanja

– Mnogi faktori utiču na rad nadbubrežnih žlezda, ali svi oni imaju jedno zajedničko, a to je stres, kaže Mišel Vud (Michele Wood), nutricionistkinja iz The School of Health (schoolofhealth.com).

Oni se mogu podeliti u četiri široke kategorije:
* Mentalni ili emocionalni stres kao što su raskidi ljubavnih veza, stresan posao ili gubitak voljene osobe.
* Karakterne osobine, kao što je tendencija ka perfekcionizmu ili nesposobnost da kažete „ne”.
* Fizički stresori uključuju prenaprezanje, infekcije, preterano konzumiranje alkohola ili manjak sna.
* Stres izazvan ishranom – prekomerni unos prerađene hrane, šećera i složenih ugljenih hidrata, takođe, opterećuje rad nadbubrežnih žlezda.

– Kratkoročno, organizam se prilagođava i izlazi na kraj s raznoraznim uzročnicima stresa. Ipak, kada stres traje duži vremenski period, s vremenom nadbubrežne žlezde ne mogu da prate promene, pa otuda i naziv ‘adrenalni zamor’, objašnjava Mišel. Naše telo, i HPA osovina, dizajnirani su tako da izlaze na kraj s intenzivnim akutnim stresorima (na primer, kada bi tigar iskočio pred vas), ali nisu stvoreni da reaguju na hroničan stres.

– Period od početka pandemije savršen je primer povećanog rizika od hroničnog stresa, kaže dr Altman.
– Covid-19, neprestana zdravstvena nesigurnost, strah od gubitka posla, rizik od novog, još jačeg talasa pandemije, policijski čas, samoizolacija, mere zaštite i ekonomska recesija stvaraju jedinstvenu sredinu idealnu za povećanje stresa i anksioznosti.”

Ukoliko osećate da ste pod većim stresom nego obično, niste jedini. Zapravo, u studiji State of The Industry (SOTI): Mentalno zdravlje u eri virusa korona otkriveno je da više od polovine (57%) Britanaca priznaje da je pod većim stresom sada, tokom pandemije, nego što je bio u bilo kom drugom periodu života.

Adrenalni zamor: Ko je najugroženiji?

– Simptomi adrenalnog zamora često su nespecifični i variraju, kaže Mišel. -Ali najučestaliji uključuju manjak energije, hronični umor, hronični bol u leđima ili mišićima, česte respiratorne infekcije, alergije, vrtoglavicu, žudnju za određenom vrstom namirnica i preterano oslanjanje na stimulanse, kao što su kofein i nikotin.

Tip osobe najpodložniji adrenalnom zamoru jeste neko ko se:
* Lako iznervira i teško se smiri
* Loše spava i nije „jutarnji tip”
* Deluje mirno spolja, iako je pod stresom
* Škripi zubima noću
* Uvek se razboli u vreme praznika
* Žudi za slanom ili slatkom hranom
* Više se znoji
* Oslanja se na stimulanse, kao što je kofein ili nikotin
* Osetljiviji je na svetlost (često su mu potrebne naočare za sunce)

ADRENALNI ZAMOR: 4 NAČINA BORBE

Borba s adrenalnim zamorom ide ruku pod ruku s otklanjanjem stresa. – Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i ustaljen režim noćnog sna mogu nam pomoći da se bolje osećamo, kaže dr Altman. Ali glavno oružje u borbi s hroničnim stresom jeste da ga potpuno uklonimo i poboljšamo način na koji se opuštamo.

Evo četiri načina koji vam mogu pomoći da umanjite posledice koje adrenalinski zamor i stres imaju na vaše telo.

* Aktivirajte se i povežite se
Počnite s aktivnostima u kojima uživate i usredsredite se na one koje vas usrećuju (kao što je odlazak na kafu s prijateljima, filmsko veče i sl.). Ne zaboravite ni na aktivnosti koje vam daju osećaj postignuća i uspeha (kao što je redovno odgovaranje na mejlove ili plaćanje računa). Povežite se s ljudima do kojima vam je stalo, potražite pomoć i prihvatite je. To će vam pomoći da ublažite adrenalni zamor.

* Brinite o svom fizičkom dobrostanju
Tokom perioda psihološkog stresa naše telo je u istom stanju kao kad je u okolini prisutna fizička pretnja. To znači da ono reaguje na loše vesti ili na stres na poslu kao da je ispred nas tigar, spreman da nas napadne. Naša sposobnost da izađemo na kraj sa stresom nije neiscrpna. Ona je tokom jednog dana ograničena i može brzo da se istroši ukoliko nam briga o sebi nije prioritet. Zato je važno da učestvujemo u aktivnostima koje nas opuštaju i podmlađuju, kako bismo redovno „punili baterije”.

* Radite na majndfulnesu (svesnoj pažnji)
Dok neki stručnjaci preporučuju da obavezno meditiramo 20 minuta dva puta dnevno, to baš i nije tako lako svima, naročito ne početnicima. Zato su možda prihvatljivije tehnike vežbanja svesne pažnje, koje su svojevrsna vežbe za mozak. Kako one izgledaju? Tako što ćete se u potpunosti posvetiti posmatranju nekog procesa ne razmišljajući ni o čemu drugome. Što češće vežbate majndfulnes, vaši „mentalni mišići” će biti jači, a i rezultati će biti vidljiviji.

* Razmislite o tome da potražite pomoć onlajn
Neke osobe još uvek nisu spremne da pričaju sa stručnjakom, pa je u tom slučaju dobra opcija digitalna podrška, kao što je meditacija s onlajn-vodičem, audio-terapija ili različiti digitalni programi i radionice specijalizovani za pomoć pri upravljanju stresom.