Šta se dešava sa mozgom ako ne spavate celu noć? Posledice nedostatka sna mogu biti prilično komplikovane. Možda ih i osećate, a ne znate zbog čega
Koliko često se budite umorni čak i nakon cele noći sna? Ovo su posledice nedostatka sna koji vaše telo doživljava kao odgovor na stres. Prekomerna deprivacija sna može prouzrokovati da se svaka racionalna osoba ponaša čudno za šta ni sama ne može da nađe objašnjenje.
Većini odraslih potrebno je 7 do 9 sati sati sna svake noći. Sam nedostatak sna se ne smatra poremećajem spavanja, ali može biti simptom i ukazivati na druge zdravstvene probleme. Postoje dve glavne vrste deprivacije sna: akutna i hronična. Prva traje kratko: iz nekog razloga isprekidano spavate ili vas muči nesanica. Hronični poremećaj sna se javlja kada osoba pati od nedostatka sna u prilično dugom vremenskom periodu – nedeljama, mesecima, pa čak i godinama.
Ukoliko ne spavate celu noć, može vam se dogoditi da osetite neki od sledećih simtoma. Možda ispočetka nećete ni povezati njihovu pojavu sa nespavanjem, ali – razmislite još jednom.
Simptomi poremećaja sna su:
smanjen seksualni nagon;
razdražljivost;
umor;
problemi sa memorijom;
depresija;
teškoće u koncentraciji;
nedostatak motivacije.
Hronična deprivacija sna povećava rizik od zdravstvenih problema kao što su srčani udar, moždani udar i dijabetes. Pored toga, naš imuni sistem značajno slabi i postaje previše podložan raznim bolestima, uključujući i virusne, nesposoban da se nosi sa dodatnim stresom.
Međutim, nedostatak sna takođe utiče na mentalno zdravlje. Dugoročno, osoba sa stalnim nedostatkom sna može doživeti povećanu anksioznost i čak postati depresivna. Prema novoj studiji sa Univerziteta u Kaliforniji, samo jedna neprospavana noć može uzrokovati da nivo anksioznosti skoči za najmanje 30 odsto.
Studija je takođe otkrila da noć bez sna uzrokuje da se medijalni prefrontalni korteks, deo mozga koji pomaže da se nosimo sa anksioznošću i racionalno razmišljamo, isključi, tako da kada se nađemo pod pristikom, jednostavno ne možemo da mislimo. Istovremeno, ljudi postaju previše razdražljivi jer su emocionalni regulatori mozga preopterećeni.
Pored toga, san igra važnu ulogu u problemima sa pamćenjem. To je zato što se moždani talasi odgovorni za čuvanje uspomena proizvode tokom spavanja – oni takođe pomažu u prenošenju sećanja iz hipokampusa u prefrontalni korteks, gde se čuvaju dugoročna sećanja. Usled nedostatka sna, sećanja ne dospevaju u ovaj korteks i zaglavljuju se u hipokampusu, što kasnije može dovesti do zaborava.
?>
Ukoliko niste sigurni kako šminkom sakriti podočnjake i umor, pred vama je nekoliko saveta koji će vam u tome veoma pomoći. Nakon ovoga možete potpuno zaboraviti na umoran izgled.
