Mediteranska dijata: Ishrana koja će vam pomoći u borbi protiv virusa
Mediteranska dijeta pomoći će telu da se izbori sa infekcijom koronavirusa, smatra španski lekar Hose Manuel Fernandes Garsija.
Mediteranska dijeta je odličan način ishrane, naročino ako konzumirate više voća, povrća i zeleniša. Osim toga, specijalista savetuje da se jedu žitarice od celog zrna i nerafinisani proizvodi.
Garsija ističe značaj konzumiranja mesa i ribe barem jednom nedeljno. Pri tome, riblja jela smatraju se poželjnijim, a od mesa je najbolje konzumirati živinsko.
On takođe preporučuje konzumiranje mahunarki i mlečnih proizvoda dva do tri puta nedeljno. Za prženje i prelive za salate najbolje je koristiti maslinovo ulje, a za desert suvo voće.
Šta je Mediteranska dijeta i koliko je ona zdrava
Kako su pokazala istraživanja u svetu, postoji dijeta koja ublažava depresiju, čini da se osećamo bolje i deluje protivupalno. U pitanju je mediteranski način ishrane.
Mediteranski način ishrane danas se smatra dijetom koja, naučno dokazano, najverovatnije dovodi do smanjenja rizika od prerane smrti. Novo istraživanje pokazuje da je mediteranska kuhinja daleko više protivupalna nego dijeta sa malo masti. Ono što je najbitnije je da smanjuje rizik od depresije i čini se da se osećamo bolje!
Posebno prilagođena mediteranska dijeta se pokazala kao efikasna u lečenju depresije u velikoj australijskoj studiji SMILES od početka 2017. Zvanično poznata kao ModiMed dijeta, ojačana je sa više ulja i orašastih plodova, ali sadrži manje mesa nego što jedete u kuhinji Mediterana. Razvijena je na Univerzitetu La Trobe u Melburnu. Kod onih koji su sledili mediteransku ishranu, dopunjenu sa više ulja i orašastih plodova, smrtnost od srčanih i kardiovaskularnih bolesti smanjena je za trećinu. Mediteranski način ishrane uključuje puno masne hrane, maslinovo ulje i orašaste plodove, ali radi se o nezasićenim masnim kiselinama.
Grčko ostrvo Ikaria je zona vladavine Mediteranske ishrane
Grčko ostrvo Ikaria jedno je od poslednjih odbrambenih zona u kome vlada mediteranski način ishrane. Masnoće su tu odgovorne za skoro 50% energije ostrvljana. Ikaria je jedno od retkih mesta na Zemlji gde ljudi imaju najveću šansu da prežive 100 godina. Ovde ljudi žive u proseku 10 godina duže od proseka u Evropskoj uniji.
Vodič kroz mediteranski način ishrane
Mediteranska ishrana uključuje porcije povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova, koštica, divljeg bilja i začina. Kada je u pitanju mediteranski način ishrane jede se puno ulja, mlečnih proizvoda poput sira ili jogurta, kao i riba i nemasno meso jednom nedeljno.
Mediteranski način ishrane utiče i na telesnu težinu, veličinu struka, pritisak, masti u krvi, imuni sistem, sprečava osteoporozu, upale, oksidativni stres i aterosklerozu. Zdrav je, daje energiju i čuva vas od depresije – vreme je da mu se posvetite. Ovo su koraci koje ćete preduzeti.
Osnovni koraci Mediteranske dijete
1. Jedite povrće uz svaki obrok – po mogućnosti zeleno lisnato povrće i paradajz svaki dan. Maksimalno 1 krompir dnevno.
2. Jedite integralne žitarice svaki dan – njihova količina zavisi od toga koliko ste fizički aktivni.
3. Jedite mahunarke 3-4 puta nedeljno, na primer, mogu biti i u obliku humusa.
4. Izaberite voće, povrće i orašaste plodove za užinu između obroka. Jedite 3 voćke dnevno i nekoliko orašastih plodova.
5. Jedite masnu ribu najmanje dva puta nedeljno. Jedite jaje skoro svaki dan (maksimalno 6 komada nedeljno).
6. Jedite nemasno crveno meso 3-4 puta nedeljno – ograničite unos na 65-100 g po obroku.
7. Jedite mlečne proizvode 2-3 puta dnevno, kao što su feta sir, tvrdi žuti sir, sirova rikota i jogurt.
8. Ulje neka vam bude osnova – otprilike 60 ml ekstra devičanskog maslinovog ulja dnevno.
9. Slatkiše jedite samo u izuzetnim situacijama.
10. Voda je najbolje piće, ali ne smeta ni vino. Vina možete popiti 1-2 čaše na dan.
Foto: Guliver/Getty