Hrana – uteha ili lek protiv dosade?

by | 3 maja, 2009

Različita emotivna stanja nateraće nas da posegnemo za hranom čak i ako
nismo gladni. Pročitajte L&Z vodič i uočite znake kompulsivnog
ponašanja, kao i načine da ga suzbijete i tako očuvate vitku liniju

Lepota i zdravlje - Hrana - Uteha ili lek protiv dosade?

Razumljivo, iluzorno je očekivati da ljudi jedu samo da bi utolili glad. Postoje brojne prilike kad naprosto moramo nešto da smažemo samo zato što smo nervozni, tužni, ili, jednostavno, zbog toga što nam jelo, uz gledanje TV-a, ili ćaskanje sa prijateljima, pričinjava zadovoljstvo. Međutim, sve je više naučnih dokaza o tome da emocije upravljaju mehanizmima uzimanja hrane mnogo više nego što smo toga svesni. Naučnici sada istražuju pretpostavku da zadovoljavanje emotivne gladi menja biohemijske procese u mozgu u trenucima kad nastojimo da se izborimo sa stresom.

 

Odavno je poznato da hrana utiče na raspoloženje, baš kao i serotonin neurotransmiter u mozgu koji poboljšava raspoloženje. Veruje se da veliki broj ljudi (naučnici procenjuju čak 75% populacije) ne prima efikasno signale koje šalje serotonin, kao ostalih 25% ljudi, što može da ih natera da češće posežu za hranom kao izvorom dobrog raspoloženja. Drugim rečima, ne samo da verujemo da će nas čokolada oraspoložiti, već će se to zaista i desiti! No, i pored toga što spoznaja da utoljavanje emotivne gladi nije znak slabe volje, već potvrda naše prave (ljudske) prirode, ova navika može bitno da ugrozi plan mršavljenja, ili održavanja zdrave telesne težine. Uostalom, brojne studije dokazuju da osobe koje su sklone posezanju za hranom kad su napete ili depresivne, teže uspevaju da smršaju nego one koje gotovo nikada ne osećaju psihološku glad.

Emocije mogu da naruše naše zdrave navike na različite načine. Osobe koje su podložne stresu, najčešće jedu manje glavne obroke, ali zato konzumiraju užine sa velikim procentom masnoća i šećera, piju više kafe, ređe uzimaju povrće i voće, što je svakako primer loše ishrane koja može da ugrozi ne samo liniju, već i zdravlje.
No, dok naučnici ne izmisle aparat, ili bar pilulu koja će nas sprečiti da zgrabimo čokoladu nakon žučne svađe sa partnerom ili katastrofalnog dana na poslu, moraćemo sami, uz savete stručnjaka, da se izborimo sa psihološkom glađu. Prvi korak u iskorenjivanju ove loše navike jeste da se zapitamo zbog čega koristimo hranu, a potom i da li postoji neki drugi, direktan način da ostvarimo šta želimo, a da pri tom ne štetimo sebi. Emocije možda jesu snažne, i ponekad mogu da učine više od misli, ali razumevanje, znanje i motivacija svakako su potrebniji za ostvarenje nekog cilja. U ovom slučaju, cilj je da jedete kad osetite glad, a ne kada ste tužni, besni ili kada vam je dosadno…

 

Na koje se dugme „palite“? Izaberite samo jedan odgovor na svako pitanje. Iskreno odgovorite na ova pitanja da biste otkrili koji su okidači vaše psihološke gladi. Najbolje je da slušate svoj instinkt, a ne da dugo razmišljate o odgovoru na svako pitanje. Na kraju pogledajte rezultate i adekvatan savet za ponašanje u budućnosti.

 

 

1. Koje su vaša najranija sećanja na hranu?
e. Majka vas opominje da „počistite“ sve što se nalazi na tanjiru.
c. Jedete i gledate TV.
b. Dobijate slatkiš za dobro vladanje.
a. Uskraćuju vam slatkiš zbog lošeg vladanja.
d. Dobijate „čokoladu utehe“ kad padnete ili se udarite.

 

2. Kako reagujete kad je neko bez razloga neprijatan prema vama?
e. Odmah smišljate razne načine da mu se osvetite.
a. Uvereni ste da ste na neki način izazvali takvo ponašanje.
d. Potreseni ste i dugo razmišljate o tom „incidentu“.
c. Kasnije, i u četiri oka, raščišćavate račune sa osobom koja vas je uvredila.
b. Kupujete sebi nešto lepo za utehu i kao nagradu što niste uzvratili na isti način.

 

3. Šta radite nakon (redovnog) merenja težine na kućnoj vagi?
b. Izlazite da biste proslavili gubitak težine!
c. Jedete čokoladu ako nikoga nema kod kuće.
a. Planirate još rigorozniju dijetu ukoliko niste izgubili ni grama.
d. Pijete kafu i grickate keks.
e. Kupujete veliko pakovanje čipsa, čak i ako niste oslabili.

 

4. Šta radite ako uveče, potpuno neočekivano, ostanete sami kod kuće?
b. Proslavljate samoću uz vino i kolače.
e. Nervirate se jer niste isplanirali ništa pametno.
d. Osećate se neugodno jer vas opsedaju razne brige.
c. Gledate TV, ali vam je dosadno i ne možete da se koncentrišete na program.
a. Osećate krivicu zbog svega što bi trebalo da radite a niste raspoloženi za te aktivnosti.

 

5. Nedavno ste unapređeni na poslu. Kako se osećate zbog toga?
d. Zadovoljni ste, ali i zabrinuti zbog odgovornosti koju nosi novo radno mesto.
b. Ushićeni ste i častite sve ljude koje poznajete!
e. Zadovoljni ste, ali vam je krivo što plata nije bolja.
a. Pomalo kao prevarant, jer ne mislite da zaista zaslužujete to.
c. Radujete se što ćete imati više obaveza.

 

6. Kakve su vam navike kad je u pitanju posluženje na zabavama?
e. Jedete previše, a naročito ako vam se nije išlo na zabavu.
d. Odmah krećete ka stolu sa posluženjem da biste smirili živce.
a. Ništa ne jedete, ali se prejedete čim se vratite kući.
b. Jedete, pijete i veselite se… Pa, zabava je!
c. Jedete automatski, ukoliko niste pronašli zanimljivu osobu za razgovor.

 

Rezultati: Saberite broj odgovora označenih istim slovom. Najveći zbir ukazuje na tipičan okidač vaše psihološke gladi. Koje je vaše emotivno žarište?

 

Uglavnom odgovori pod A: KRIVICA
Skloni ste da sebe krivite za sve i konstantno osećate da biste morali više da se trudite i da radite na sebi. No, problem je u tome što ove samopridike često uzrokuju suprotan efekat – prekomerno uživanje u hrani.

Birajte društvo osoba koje će vam pružati podršku i sa kojima ćete se osećati dovoljno opušteno. Jedino ćete u takvom okruženju moći da „dozvolite“ sebi da uživate u hrani, umesto da se mučite „moram“ i „ne smem“ zahtevima, kao i da se oslobodite krivice i anksioznosti zbog hrane.

 

Uglavnom odgovori pod B: DOBRO RASPOLOŽENJE
Priliv bilo koje pozitivne emocije – radost, uzbuđenje, trujumf, olakšanje – za vas je razlog da sebe nagradite hranom, pićem ili provodom i da tako pojačate dobro raspoloženje. To što ste često, u takvim trenucima, potuno sami, vama uopšte ne smeta da proslavite!

Svi ponekad volimo da proslavimo nešto, ali problem nastaje ako intenzivne emocije vezujemo isključivo za hranu i piće. Zato, morate da se zapitate postoji li nešto drugo čime biste mogli da artikulišete svoju pozitivnu energiju, te da to bude alternativa hrani i piću.

 

Uglavnom odgovori pod C: DOSADA
Nije vam teško da zadržite vedro raspoloženje i da pozitivno razmišljate ako ste okruženi ljudima, ili kad nešto radite. No, čim ostanete sami, počinju da vas muče dosada i negativne misli, raspoloženje pada i – krećete ka kuhinji. Hrana je definitivno postala glavno sredstvo skretanja fokusa sa osećaja usamljenosti, briga ili dosade.

Niko ne može da bude zauzet aktivnostima sve vreme i psiholozi kažu da je uživanje u trenucima samoće važno za mentalno zdravlje svakog čoveka. Zato je preporučljivo da razmislite o pravim razlozima zbog kojih se plašite da ostanete sami sa sobom (sa svojim emocijama), a koji će vam ukazati na pravi način da se izborite sa uzimanjem hrane iz dosade.

 

Uglavnom odgovori pod D: STRES
Neki ljudi gube apetit kada su pod stresom, ali za vas važi upravo suprotno! Kao izuzetno osetljiva osoba, koja želi svima da ugodi, odavno ste otkrili da je hrana pouzdano sredstvo za umirenje i skretanja pažnje sa briga i problema.

Otkrivanje načina za ublažavanje stresa, a bez okretanja hrani, ključna je stvar za uspeh. Fizička aktivnost nesumnjivo je jedna od najefikasnijih metoda eliminisanja stresa, jer ublažava tenziju i stimuliše organizam na produkciju endorfina – hormona dobrog raspoloženja.

 

Uglavnom odgovori pod E: BES
Pravila i zabrane nešto su zbog čega pobesnite za tili čas, te ste skloni da svu tu ljutnju „iskalite“ na hrani.

Psiholozi se slažu da je usmeravanje besa na se be, umesto njegovog ispoljavanja na zdrav način, zaista jedan od najgorih oblika autodestrukcije. Naravno, „gutanje“ besa zajedno sa hranom, ugroziće, osim psihičkog zdravlja, i vašu liniju. Fizička aktivnost i savladavanje tehnika asertivnosti omogućava „pražnjenje“ negativnih emocija. Takođe, fokusiranje na zdrave namirnice u kojima možete da uživate, kao i na korist koju će vam one doneti, ublažiće otpor zbog novina koje ste uneli u svoju ishranu.

 

 

BORBENE TAKTIKE…

 

Hrana
* Svako ima hranu za utehu i velike su šanse da su neke od tih omiljenih namirnica zdrave. Znači, stvar je u tome da izaberete hranu koja nije visokokalorična i da se njome „tešite“, bez osećaja krivice.

* Namirnice koje podstiču organizam na produkciju serotonina uključuju piletinu, ćuretinu, banane i mleko. Ova hrana ubraja se u kategoriju hranjive, zdrave i niskokalorične.

* Namirnice bogate vitaminima iz B kompleksa (uključujući cerealije obogaćene vitaminima iz ove grupe, zeleno povrće i morske plodove) neophodne su za održavanje pravilne funkcije nervnog sistema.

* Budući da je alkohol depresant, on nikako nije dobro sredstvo za podizanje raspoloženja (štetno utiče na fizičko i mentalno zdravlje). Neki ljudi osećaju anksioznost i naglašenu nervozu nakon ispijanja kafe.

* Ishrana siromašna mastima često se dovodi u vezu sa depresijom. No, namirnice poput masne ribe, jezgrastog voća i maslinovog ulja bogate su esencijalnim masnim kiselinama, koje su važne za održavanje optimalne funkcije mozga.

* Redovno uzimanje glavnih obroka i užine uslov je održavanja stabilnog nivoa šećera u krvi. Dakle, da biste izbegli nagle skokove i padove nivoa glukoze u krvi, ne smete da pravite velike razmake između obroka.


Fizička aktivnost
* Izaberite fizičku aktivnost koja vam pruža najveće zadovoljstvo. To je važno ne samo zbog održavanja motivacije dok trčite, plivate ili vozite bicikl, već je osnov za stvaranje navike svakodnevnog bavljenja fizičkom aktivnošću.

* Izađite iz kuće. Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost van kuće (uključujući šetnju) može da pojača osećaj dobrog raspoloženja. Osim toga, svakodnevno izlaganje direktnoj dnevnoj svetlosti pozitivno utiče na osobe koje su sklone zimskim depresijama.

* Probajte jogu! Istraživanja pokazuju da osobe koje svakodneveno izvode vežbe joge po jedan sat osećaju jače dejstvo neurotransmitera koji ima efekat sličan serotoninu.

* Nemojte da čekate da budete raspoloženi za fizičku aktivnost. Kada je u pitanju vežbanje, akcija prethodi motivaciji! Čak i ako ste umorni ili neraspoloženi, efekti fizičke aktivnosti (smanjenje apetita i poboljšanje raspoloženja) javljaju se već nakon desetak minuta vežbanja.


 

 

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Shutterstock

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.