Muči vas nedostatak energije u menopauzi? Poslušajte savet stručnjaka

O problemima koji se javljaju usled menopauze posavetovali su nas stručnjaci platforme DokTok.

by | 25 juna, 2021

Nedostatak energije u menopauzi česta je propratna pojava promena koje se dešavaju u ovoj fazi života žene. Ali, da li smo osuđene na to da „izguramo“ kroz ovaj period i pomirimo se s neprijatnostima koje on donosi? Ili postoje određene strategije koje možemo preduzeti, naravno, uz konsultaciju sa lekarima?

Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. O problemima koji se javljaju usled menopauze posavetovala nas je mr dr Taita Stojilković, ginekolog akušer.

Šta je menopauza i kada se javlja

Menopauza je deo normalnog životnog ciklusa i nastaje kao posledica smanjene funkcije jajnika, odnosno smanjene produkcije estrogena i progesterona. Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene i kraj njenog reproduktivnog perioda. Većina žena ulazi u period menopauze oko 50. godine života. Manji broj žena prođe kroz menopauzu bez simptoma, ali ako postoje, mogu negativno uticati na zdravlje i kvalitet života.

Nedostatak energije u menopauzi: Šta se dešava u organizmu

Tokom menopauze dolazi do atrofije mišića pa samim tim do smanjenja veličine materice i jajnika koji sve manje luče estrogene, a povećava se lučenje androgena. Smanjene estrogena dovodi do istanjene sluznice vagine, smanjenja elastičnosti zidova vagine i njene vlažnosti, što dovodi do nelagodnosti ili bolova tokom polnog odnosa.

Promene u kostima dovode do ubrzane razgradnje, što vodi ka osteoporozi i nastanku preloma. Takođe raste rizik za pojavu kardiovaskularnih oboljenja. Usporava se i rad probavnog sistema te dolazi do opstipacije, urinarni sistem postaje skloniji infekcijama, a zbog slabosti mišića javlja se i nevoljno oticanje urina.

Koža lica i tela postaje tanka i gubi svoju elastičnost, a kosa je suva i lomljiva. Dolazi do povećanja telesne mase te do preraspodele masnog tkiva koje se deponuje oko butina, kukova i struka. Zbog ovih promena u izgledu, žena se može osećati nezadovoljno.

Jedan od najprepoznatljivijih simptoma menopauze predstavljuju valunzi, naleti toplote koji se mogu javiti u bilo koje doba dana. Često se javlja noćno znojenje koje može da budi ženu iz sna, praćeno lupanjem srca što dovodi do nedostatka i isprekidanog sna.

Šta možemo učiniti: Hormonska i nehormonska terapija

Sve te promene utiču na svakodnevni život te dovode do promene raspoloženja, nedostatka koncentracije, umora, depresije, smanjenja libida. Svaka žena na različit način prihvata promene koje se dešavaju. U skladu sa simptomima u ponudi postoji hormonska i nehormonska terapija. Pre započinjanja bilo kakve terapije potrebno je posavetovati se sa svojim lekarom. Terpija se određuje individualnim pristupom za svaku ženu.

Hormonska supstituciona terapija može se uzimati oralno, u obliku flastera i krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena. Ukoliko ne postoji mogućnost da se započne hormonska supstituciona terapija ili žena to ne želi, postoje i alterativne terapije i metode. Takva sredstva su soja, crvena detelina, biljka cimicifuga, za koje se smatra da u značajnoj meri ublažavaju menopauzalne simptome. Upotreba pomoćnih lekovitih sredstava i terapija vitaminima i mineralima, vitaminom D, kalcijumom, kao i fizička aktivnost i izloženost suncu, u velikoj meri doprinose sprečavanju ili usporavanju osteoporoze. (Pročitajte i… Ginekolog otkriva alternativne terapije u menopauzi)

Savetuje vas mr dr Taita Stojilković, ginekolog akušer

Diplomirala je 1988. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva završila je 1997. na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu. Tokom specijalizacije usavršavala se u Guy’s bolnici u Londonu. Pored istraživačkog rada kontinuirano se bavila i kliničkim radom, posebno sa problematikom visokorizičnih trudnoća na Klinici za akušerstvo u Londonu, gde postaje šef dnevne bolnice. Istovremeno je radila i u jednoj od najpoznatijih privatnih bolnica u Londonu – The Portland Hospital for Women and Children. U sklopu svog kliničkog rada stiče prestižnu diplomu Kraljevskog društva akušera i ginekologa: Diploma in Advanced Obstetric Ultrasound of RCOG (Royal College of Obstetrics and Gynaecology). Radila je kao predavač i ispitivač na postdiplomskim kursevima DRCOG (Diploma in Royal College in Obstetric and Gynaecology) i MSc in Prenatal Genetics and Fetal Medicine. Član je britanskih i međunarodnih udruženja iz oblasti prenatalne dijagnostike i fetalne medicine i član GMC (General Medical Council) UK.

Od 2012. radi na odeljenju patologije trudnoće Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog centra Vojvodine, gde se posebno bavi visokorizičnim trudnoćama i ekspertnim ultrazvučnim pregledima trudnica. Radi u poliklinici Marić u Novom Sadu.

RODNAE Productions via Pexels

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.